Prvi decembar – svetski dan borbe protiv side, ali i zabluda o njoj

Čovečanstvo već nekoliko decenija unazad, još od 80-ih godina prošlog veka, bez predaha ratuje protiv side – sindroma stečene imunodeficijencije (fr. SIDA, Syndrome d';;;Immunodéficience Acquise; engl. AIDS, Acquired Immunodeficiency Syndrome), kao i protiv mnogih postojećih zabluda o njoj. Prvi slučajevi ove bolesti opisani su 1981. godine u SAD-u u populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (engl. MSM, Men who have sex with men), dok je već 1983, u laboratoriji Pasterovog instituta u Parizu, uspešno izolovan uzročnik – virus humane imunodeficijencije (engl. HIV, Human immunodeficiency virus). HIV je svrstan u retroviruse (lat. Retroviridae), a ključna odlika svih predstavnika ove porodice je njihova sposobnost da jednolančani RNK molekul (svoj genom), unutar inficirane ćelije prevedu u dvolančani DNK molekul, što je potpuno suprotno procesu transkripcije u živoj ćeliji. Virusna DNK se potom ugrađuje u genom ljudske ćelije, kada postaje tzv. provirus. Geni virusa se mogu prepisivati istovremeno ili nezavisno od gena ćelije domaćina, što obezbeđuje replikaciju virusa u organizmu. HIV poseduje dve identične kopije jednolančane RNK upakovane u kapsid atipične simetrije i obavijen je lipidnim omotačem. Kapsid se sastoji od proteinskih subjedinica p24, koje predstavljaju važan serološki dijagnostički marker infekcije. U sastav lipidnog omotača ulaze glikoproteinski molekuli gp120 i gp41, značajni za ulazak virusa u ciljnu ćeliju. To čine vezivanjem za receptor, u ovom slučaju molekul CD4 koji je dominantno eksprimiran na pomoćničkim T limfocitima. Rezultat infekcije ovih ćelija je njihova deplecija, koja vodi u izraženu imunodeficijenciju. Infekcija se može preneti seksualnim putem (iako najčešće, nije isključivo u MSM populaciji), zatim putem krvi (transfuzijom kontaminirane krvi i krvnih derivata, kod intravenskih korisnika narkotika, kod pacijenata na hemodijalizi, akcidentalnim ubodom kontaminiranim oštrim predmetom kod zdravstvenih radnika) i vertikalnom transmisijom – sa inficirane majke na dete (preko placente, prilikom porođaja, pa čak i putem mleka tokom laktacije). Virus se NE prenosi vazduhom, rukovanjem, grljenjem niti poljupcem sa inficiranom osobom! Inficirana osoba je HIV pozitivna, ali to ne znači momentalno da ona ima sidu. Sida predstavlja terminalni stadijum hronične HIV infekcije, koji se odlikuje značajnom imunodeficijencijom i posledičnom sklonošću ka oportunističkim infekcijama i malignitetima. Mogu proći i decenije od rizičnog kontakta, do ispoljavanja simptoma bolesti. HIV infekcija i sida su još uvek neizlečive. Međutim, primarni cilj visoko aktivne antiretrovirusne terapije (engl. HAART, Highly Active Antiretroviral Therapy), koja podrazumeva primenu kombinacije 3 ili više antiretrovirusnih lekova različitih mehanizama dejstva, jeste taj da se viremija svede na nedetektabilan nivo. Time se smanjuje deplecija CD4 T limfocita i samim tim poboljšava kvalitet života HIV pozitivnog pacijenta, a takođe i sprečava dalja transmisija infekcije. HAART se koristi i u profilaksi, kako preekspoziciono (engl. PrEP, Pre-exposure prophylaxis), tako i postekspoziciono (engl. PEP, Post-exposure prophylaxis). U našoj zemlji nije registrovan PrEP. I dalje, jedna od najboljih mera prevencije je upotreba kondoma. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO; engl. WHO, World Health Organization) i Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za borbu protiv side (engl. UNAIDS, The Joint United Nations Programme on HIV/AIDS) iz 2022. godine, čak 39 miliona ljudi u svetu živi sa HIV-om, od kojih je 1,3 miliona novoobolelih, a 630 hiljada je preminulo od posledica uznapredovale HIV infekcije. 29,8 miliona ljudi prima antiretrovirusnu terapiju. Strategija 95-95-95 ima za cilj suzbijanje epidemije HIV infekcije do 2025. godine na globalnom nivou, a podrazumeva da se 95% ljudi koji žive sa HIV-om postavi dijagnoza, zatim da 95% ljudi sa postavljenom dijagnozom HIV infekcije prima antiretrovirusnu terapiju, kao i da se kod 95% ljudi koji primaju antiretrovirusnu terapiju postigne adekvatna nedetektabilna viremija. Autor: Nada Akik