Zvuk magarećeg kašlja je dug vremenski period predstavljao raritet u kliničkoj praksi. Sa porastom trenda nevakcinisanja dece, veliki kašalj se ponovo nameće kao tema u stručnim krugovima. Prema „Godišnjem izveštaju o imunizaciji'' za 2022. godinu, dvanaest okruga u Republici Srbiji je prebacilo željeni obuhvat od 95% imunizovane dece, a najmanji procenat postignute imunizacije je na teritoriji Grada Beograda, sa 85,8% imunizovane dece (1).
Bordetella pertussis, uzročnik velikog kašlja, bolesti visoke kontagioznosti, je Gram negativni (koko)bacil, asporogena, nepokretna i striktno aerobna bakterija, ujedno i nutritivni probirač, odnosno, bakterija za čiju su kultivaciju nužne posebno obogaćene hranljive podloge (2). Najvažniji faktori virulencije pripadaju sa jedne strane adhezinima, a sa druge toksinima. Strukturama odgovornim za vezivanje za respiratorni epitel pripadaju fimbrije, pertaktin i svakako najvažniji filamentozni hemaglutinin, koji, osim veze sa epitelnim ćelijama respiratornog trakta, ima sposobnost interakcije i sa ćelijama imunskog sistema. Citotoksični arsenal ove bakterije predstavljaju pertusis toksin, trahealni citotoksin, dermonekrotični toksin, hemolizin i lipopolisahard (3). Kombinacijom ovih, ali i brojnih drugih i manje poznatih faktora i dirigentskom palicom BvgAS proteina, B. pertussis se uspešno vezuje za ćelije, ispoljava lokalne i sistemske efekte i izbegava imunski odgovor domaćina, te izaziva gorepomenutu bolest.
Tipična klinička slika velikog kašlja podrazumeva tri stadijuma (4). Prvi je kataralni, sa nespecifičnim simptomima sličnim prehladi, koji se nastavlja drugim, paroksizmalnim, stadijumom sa pojačanjem prethodnih simptoma uz dominaciju intenzivnog jakog kašlja koji može dovesti do zacenjivanja i gušenja, odakle i proističe nazviv magareći kašalj. U trećem, rekonvalescentnom stadijumu postepeno, tokom više nedelja, dolazi do povlačenja simptoma i ozdravljenja. Dugotrajnost ove bolesti je i poreklo još jednog naziva za veliki kašalj, a to je stodnevni kašalj. Značajne komplikacije su upala pluća, sa smrtnim ishodom i neurološke komplikacije usled smanjenog dotoka kiseonika. Da bi terapija antibioticima bila uspešna, potrebno ju je što ranije primeniti, najbolje unutar dve nedelje od oboljenja, što povlači sa sobom brzu dijagnostiku velikog kašlja (2). Najčešće je u upotrebi eritromicin, sa ciljem kako modulacije prirodnog toka bolesti, tako i smanjenje infektivnosti obolelog. Najznačajnije i najuspešnije oružje u borbi protiv ovog oboljenja je zapravo vakcina.
U prevenciji velikog kašlja primenjuju se dve inaktivisane vakcine – celoćelijska i acelularna vakcina. Celoćelijska vakcina sadrži B. pertussis inaktivisanu formalinom, izaziva dobar imunski odgovor, ali je primećeno da sa porastom primljenih doza i starošću, raste učestalost blagih lokalnih neželjenih reakcija, te se ne primenjuje u imunizaciji starijih osoba. Acelularna vakcina sadrži pojedine antigene bakterijske ćelije, poput pertusis toksina, pertaktina, fimbrija i filamentoznog hemaglutinina (5). U našoj zemlji, nakon dva meseca od rođenja, po Kalendaru o obaveznoj imunizaciji, prima se kombinovana petovalentna vakcina, u tri doze sa razmakom od minimum četiri nedelje, protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTaP), inaktivisana polio vakcina (IPV) i Haemophilus influezae tip b (6). Dalja dinamika revakcinacije je u drugoj i sedmoj godini života DTaP vakcinom.
Zabrinjavajući trend porasta novoobolelih od velikog kašlja oslikava činjenica o prijavljivanju 47 slučajeva na teritoriji Grada Beograda, do novembra 2023, uz podatak da prethodne godine nije bilo registrovanih slučajeva (6). Objašnjenje za ovaj porast incidencije i gotovo epidemiju, leži upravo u niskom obuhvatu imunizacije, a takođe i u kratkom životnom veku imuniteta stečenog vakcinacijom, sa pomeranjem udesno uzrasnog profila novoobolelih (7). Još uvek jedini efikasni metod izbegavanja teških formi ove bolesti i loših ishoda jeste vakcinacija.
Autor: Miloš Drljača, CSNIRS
Literatura:
Nemanjina 6, Beograd, Zemun 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Udruženje mikrobiologa Srbije. Sva prava zadržana.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM