Kolumne

Money, money, money – [Duplicated] –

Money, money, money – [Duplicated] – [Duplicated]

Kolumne

Money, money, money

Novac je nešto sa čim svi dolazimo u kontakt na svakoga dana. Papirne novčanice su napravljene od mešavine pamučnog papira i drugih tekstilnih vlakana, što čini novčanice izdržljivijim od papira, ali i dobrim staništem za bakterije i druge mikroorganizme. Vlaknasta površina papirnih novčanica čini dobru podlogu za adheziju bakterija. Međutim, dobra adhezivna površina nije dovoljna za rast mikroorganizama, već i vlažna površina i odgovarajuća temperatura. Novčanice koje duži vremenski period cirkulišu u populaciji imaju veću šansu da postanu kontaminirane, a novčanice manjih apoena su povezane sa obimnijom i dužom cirkulacijom u opštoj populaciji.

Fraza koja se ustalila u narodu: ,,Ko zna ko je sve to dirao“ zaista dolazi do izražaja kada se radi o novcu, jer nikada zapravo nismo sigurni o putu novca od štamparije do nas, odnosno da li je neko sa lošijim higijenskim navikama imao kontakt sa tim novčanicama pre nas. Takođe, navike kao što su „bacanje“ novca na slavljima i lizanje prstiju pre brojanja novca doprinose kontaminaciji novčanica.

Bakterije koje se najčešće nalaze na novčanicama su S. aureus, E.coli, Klebsiella spp. i Enterobacter spp., kao i mnoge gljivice. Takođe, radno mesto osobe ima uticaj na to koji će se mikroorganizmi pronaći na novčanicama kojima osoba raspolaže, kao na primer: novčanice kojima raspolažu mesari i ribari su češće kontaminirane intestinalnim patogenima, novčanice kojima raspolaže laboratorijsko osoblje su češće kontaminirane bakterijama roda Pseudomonas i Proteus, dok su novčanice koje su potekle iz objekata koji služe hranu često kontaminirani bakterijama iz roda Salmonella. Radnici u bankama i kasiri su izloženiji svim ovim mikroorganizmima, a jedna studija iz Švajcarske je čak pokazala da su radnici u bankama izloženiji virusu influence. Takođe, tokom pandemije COVID-19, Svetska zdravstvena organizacija je izdala preporuku za upotrebu beskontaktnih sredstava plaćanja, zbog potencijalnog prenošenja virusa novčanicama. Bakterijski izolati sa novčanica takođe pokazuju visok stepen rezistencije na antibiotike. Kovanice takođe predstavljaju potencijalni izvor zaraze, međutim znatno manje nego papirne novčanice, zbog osetljivosti bakterija na metale i legure. Bakterijski mikrobiom na novčanicama može da bude dobar pokazatelj prethodne izloženosti novčanica faktorima sredine kojima su bile okružene.

Sve navedeno ukazuje na to da novac može da bude posrednik u kontaminaciji (engl. hand to hand contamination), te je pranje ruku obavezno nakon manipulisanja novcem. Takođe, ovo može biti potencijalan izvor bioterorizma, kako teroristi mogu da kontaminiraju novčanice nečim izuzetno patogenim, odnosno opasnim po javno zdravlje. Tretiranje papira od kojeg se prave novčanice antimikrobnim sredstvima je jedna od preporuka za suzbijanje kontaminacija posredovanim novcem, kao i upotreba antimikrobnih polimera za proizvodnju novčanica. Kontaminirani novac predstavlja pretnju po javno zdravlje, pogotovo kada se istovremeno manipuliše novcem i hranom. Takođe, novac može predstavljati izvor bolničkih infekcija, u slučajevima kada je potekao iz bolnica/sa ruku bolničkog osoblja. Prelazak na elektronska i beskontaktna plaćanja smanjuje rizik za širenje patogena novcem, međutim, ovaj vid plaćanja je šire rasprostranjen u razvijenijim delovima sveta. Adekvatna higijena ruku je ključ u sprečavanju širenja zaraznih bolesti novcem.

– It’s a rich man’s world

Grupa ABBA, 1976.

Autor teksta: Iva Šikanić, Medicinski podmladak

Literatura

Angelakis E, Azhar EI, Bibi F, Yasir M, Al-Ghamdi AK, Ashshi AM et al. Paper money and coins as potential vectors of transmissible disease. Future Microbiol. 2014;9(2):249-61.
Górny RL, Gołofit-Szymczak M, Wójcik-Fatla A, Cyprowski M, Stobnicka-Kupiec A, Ławniczek-Wałczyk A. Microbial contamination of money sorting facilities. Ann Agric Environ Med. 2021; 28(1):61-71.
Gedik H, Voss TA, Voss A. Money and transmission of bacteria. Antimicrob Resist Infect Control. 2013; 2(1):22.
Thomas Y, Vogel G, Wunderli W, Suter P, Witschi M, Koch D, Tapparel C, Kaiser L. Survival of influenza virus on banknotes. Appl Environ Microbiol. 2008; 74(10):3002-7.
Vriesekoop F, Chen J, Oldaker J, Besnard F, Smith R, Leversha W, Smith-Arnold C, Worrall J, Rufray E, Yuan Q, Liang H, Scannell A, Russell C. Dirty Money: A Matter of Bacterial Survival, Adherence, and Toxicity. Microorganisms. 2016 Nov 23;4(4):42.
https://www.telegraph.co.uk/news/2020/03/02/exclusive-dirty-banknotes-may-spreading-coronavirus-world-health/ Pristupljeno: 4.2.2024.

Created Date

October 14, 2025

Benefiti vakcina: target ili spektar –

Benefiti vakcina: target ili spektar – [Duplicated] – [Duplicated]

Kolumne

Benefiti vakcina: target ili spektar

Vakcinacija je druga najznačajnija preventivna mera prema infektivnim bolestima posle čiste pitke vode. Takođe, sve je više dokaza da pored bolesti prema kojoj su usmerene štite i od mnogih drugih. Najispitivaniji su do sada efekti BCG i MMR vakcine (1).

BCG vakcina sadrži atenuisan soj Mycobacterium bovis, a indukuje imunitet prema teškim oblicima tuberkuloze (milijarna, tuberkulozni meningitis…) i lepre u humanoj populaciji čiji su najčešći izazivači M. tuberculosis i M. leprae. Pokazano je da vakcinacija ovom vakcinom u prvom mesecu života smanjuje mortalitet dece za 30% (2). Smatra se da je uzrok tome imunomodulatorni efekat ove vakcine. Naime, kod vakcinisanih je zapažena pojačana metilacija histona u monocitima, što dovodi do značajnog povećanja sinteze IFN-γ i proinflamatornih citokina, najviše IL-1β, nešto manje TNF-α i IL-6. Ovi citokini deluju na NK – ćelije, dovodeći do pojave određenog stepena memorije i pojačane citotoksičnosti; bez promena na eksprimiranim površnim molekulima i broja ćelija. Eksperimentalno na miševima je pokazana veća produkcija citokina nakon infekcije gljivicama (Candida albicans) i drugim bakterijama (Staphylococcus aureus) kod vakcinisanih u odnosu na kontrolnu grupu (3,4). Kasnije je utvrđen uticaj povećanja proinflamatornih, uz smanjenje antiinflamatornih citokina na promene u TLR prilikom infekcije drugim patogenima kod novorođenčadi (1, 4-6). Pored urođene, BCG vakcina dovodi do promena i u stečenoj imunosti. Nakon vakcinacije uočen je porast IL-13 produkujućih CD4⁺ i IFN-γ produkujućih CD8⁺ limfocita (1,5,6). Kod vakcinisanih miševa je manje dolazilo do parazitemije i smrtnog ishoda usled infekcije Plasmodium yoelli, uz povećan titar IgM i IgG2 antitela (1). Takođe, dokazan je i uticaj BCG vakcine na neinfektivne bolesti. Pokazana je manja učestalost malignog melanoma i limfoma kod vakcinisanih ispitanika (8,9).

Najznačajniji uticaj MMR vakcine prema drugim bolestima je indirektan. Ona sprečava razvoj prolazne imunodeficijencije koja se javlja nakon preležane infekcije virusom morbila (1). U epidemiološkim studijama pokazana je manja smrtnost odojčadi vakcinisanih ovom vakcinom u odnosu na nevakcinisane, kao i manji stepen hospitalizacije od svih zaraznih bolesti osoba koje su bile vakcinisane u periodu od 6. meseca do 1. godine života u odnosu na one vakcinisane kasnije i nevakcinisane (9, 10). Imunomodulatorna aktivnost vakcine se manifestuje smanjenjem udela CD4⁺ i povećanjem CD8⁺ limfocita u perifernoj krvi, kao i povećane produkcije IFN-γ. Smatra se da postoji i uticaj na NK – ćelije, ali nije dovoljno ispitan (11). Morbilli virus pokazuje značajnu onkolitičku aktivnost prema humanim ćelijama karcinoma pluća i kolorektalnog adenokarcinoma. Prilikom in vitro infekcije kultura ovih ćelija vidi se stvaranje sincicijuma sa povećanim brojem apoptoza uz povećanu ekspresiju egzekutorske kaspaze 3. Na osnovu toga, pokušava se razvoj atemuisane MV vakcine u cilju viroterapije tumora (12).

Sa sigurnošću možemo reći da su vakcine epohalno otkriće u medicini, zaslužne za značajno smanjenje mortaliteta prvenstveno dece ali i ostalih uzrasnih grupa. Ipak, možemo zaključiti da one imaju i brojne druge povoljne efekte koji treba da budu usavršeni.

Budite odgovorni i prema sebi i prema društvu, vakcinišite se!

Autor: Anja Stanojlović, CSNIRS

Literatura:

N.L. Messina, P. Zimmermann, N. Curtis, The impact of vaccines on heterologous adaptive immunity, Narrative review, volume 25, issue 12, P1484-1493, december 2019
Higgins JP, Soares-Weiser K, López-López JA, Kakourou A, Chaplin K, Christensen H, Martin NK, et al. Association of BCG, DTP, and measles containing vaccines with childhood mortality: systematic review. BMJ. 2016 Oct 13;355:i5170.
Johanneke Kleinnijenhuis, Jessica Quintina, Frank Preijers, Leo A.B. Joostena, Cor Jacobs, Ramnik J. Xavier, et al. BCG-induced trained immunity in NK cells: Role for non-specific protection to infection, Clin Immunol. 2014 Dec;155(2):213-9
Kleinnijenhuis J, Quintin J, Preijers F, Joosten LA, Ifrim DC, Saeed S, et al. Bacille Calmette-Guerin induces NOD2-dependent nonspecific protection from reinfection via epigenetic reprogramming of monocytes. Proc Natl Acad Sci U S A. 2012 Oct 23;109(43):17537-42
Mathurin KS, Martens GW, Kornfeld H, Welsh RM. CD4 T-cell-mediated heterologous immunity between mycobacteria and poxviruses. J Virol. 2009 Apr;83(8):3528-39
Freyne B, Donath S, Germano S, Gardiner K, Casalaz D, Robins-Browne RM, et al. Neonatal BCG Vaccination Influences Cytokine Responses to Toll-like Receptor Ligands and Heterologous Antigens. J Infect Dis. 2018 May 5;217(11):1798-1808
Villumsen M, Sørup S, Jess T, Ravn H, Relander T, Baker JL, et al. Risk of lymphoma and leukaemia after bacille Calmette-Guérin and smallpox vaccination: a Danish case-cohort study. Vaccine. 2009 Nov 16;27(49):6950-8
Krone B, Kölmel KF, Grange JM, Mastrangelo G, Henz BM, Botev IN, et al. Impact of vaccinations and infectious diseases on the risk of melanoma–evaluation of an EORTC case-control study. Eur J Cancer. 2003 Nov;39(16):2372-8
Signe Sørup, Marie Villumsen, Henrik Ravn, Christine Stabell Benn, Thorkild I A Sørensen, Peter Aaby, et al. Smallpox vaccination and all-cause infectious disease hospitalization: a Danish register-based cohort study, International Journal of Epidemiology, Volume 40, Issue 4, August 2011, Pages 955–963
Mina MJ, Metcalf CJ, de Swart RL, Osterhaus AD, Grenfell BT. Long-term measles-induced immunomodulation increases overall childhood infectious disease mortality. Science. 2015 May 8;348(6235):694-9
Pabst HF, Spady DW, Carson MM, Stelfox HT, Beeler JA, Krezolek MP. Kinetics of immunologic responses after primary MMR vaccination. Vaccine. 1997 Jan;15(1):10-4
Boisgerault N, Guillerme JB, Pouliquen D, Mesel-Lemoine M, Achard C, Combredet C, et al. Natural oncolytic activity of live-attenuated measles virus against human lung and colorectal adenocarcinomas. Biomed Res Int. 2013;2013:387362

Created Date

October 14, 2025

Svetski dan borbe protiv infektivnog serijskog

Svetski dan borbe protiv infektivnog serijskog ubice sa srebrnom medaljom – [Duplicated] – [Duplicated]

Kolumne

Svetski dan borbe protiv infektivnog serijskog ubice sa srebrnom medaljom

Tuberkuloza je infektivno oboljenje koje i danas predstavlja globalni zdravstveni problem, a koje se može sprečiti i od kojeg se može izlečiti. Stoga zdravstveni radnici širom sveta nastoje da probude svest o ovoj bolesti protiv koje se borba neprestano vodi. Dan posebno posvećen njoj obeležava se 24. marta svake godine, decenijama unazad. Simbolično odabran datum predstavlja godišnjicu otkrića uzročnika tuberkuloze davne 1882. godine od strane Roberta Koha, nemačkog lekara i mikrobiologa (1). Uzročnik tuberkuloze, poznat i kao Kohov bacil, je striktno patogeni, spororastući, acidoalkoholorezistentni, aerobni bacil svrstan u Mycobacterium tuberculosis kompleks (2).

Na važnost borbe protiv ove bolesti ukazuju nam i podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine, u kojima se navodi da je te godine u svetu od tuberkuloze obolelo 10,6 miliona ljudi (od čega 1,3 miliona dece), a preminulo čak 1,3 miliona. To je čini drugim vodećim uzrokom smrti od infektivnih bolesti u svetu, odmah nakon COVID-19 infekcije, uzrokujući skoro dva puta više smrtnih slučajeva nego sida, koja je sve do 2014. godine imala prednost nad tuberkulozom (3, 4).

Infekcija bacilom tuberkuloze se veoma lako prenosi kapljičnim putem, npr. kašljanjem i kijanjem zarazne osobe. Najčešće zahvata pluća, do kojih bacili dospevaju inhalacijom. Odatle se može širiti po čitavom organizmu i uzrokovati bolest različitih organa, poput bubrega, kičmenih pršljenova, centralnog nervnog sistema. To se uglavnom događa kod imunokompromitovanih osoba (poput obolelih od side, koju karakteriše izrazita imunodeficijencija) (1, 2).

Simptomi plućnog oblika bolesti su nespecifični – kašalj (u trajanju od nekoliko nedelja ili duže, uz moguće iskašljavanje krvavog sadržaja), malaksalost, groznica, noćno preznojavanje, gubitak apetita (1). Kako pojedine osobe imaju tendenciju da ovakve simptome potpuno zanemare, jasno je da su oni značajni za lako širenje infekcije na zdrave osobe iz okruženja, od kojih su u posebno velikom riziku imunokompromitovane osobe. Zato je neophodno znati da tuberkuloza nije bolest prošlosti, već je i dalje prisutna, kao i da pravovremeno postavljanje dijagnoze i primena adekvatne terapije obezbeđuju bolji ishod.

Lečenje tuberkuloze je dugotrajno, višemesečno, pri čemu se primenjuje nekoliko antituberkulotika u različitim kombinacijama. Prema poslednjim preporukama sprovodi se šestomesečni režim lečenja, po kojem se tokom prva dva meseca primenjuju izoniazid, rifampicin, etambutol i pirazinamid, dok se preostala 4 meseca nastavlja samo sa primenom izoniazida i rifampicina (3).

Poseban izazov u lečenju predstavlja rastuća rezistencija bacila tuberkuloze na antituberkulotike, čija je posledica sve veća zastupljenost multirezistentnih (engl. multidrug-resistant; MDR) i ekstenzivno rezistentnih (engl. extensively drug-resistant; XDR) sojeva bacila tuberkuloze. Pod MDR sojevima podrazumevaju se sojevi rezistentni najmanje na izoniazid i rifampicin, najefikasnije antituberkulotike prve linije. XDR sojevi rezistentni su, pored izoniazida i rifampicina, i na fluorohinolone i najmanje jedan od injekcionih antituberkulotika druge linije (5).

U slučaju tuberkuloze uzrokovane MDR sojem, pristupa se šestomesečnom režimu lečenja koji uključuje primenu bedakvilina, pretomanida, linezolida i moksifloksacina (3). Za lečenje tuberkuloze uzrokovane XDR sojevima, izbor lekova se dodatno sužava. Prema tome, sa porastom rezistencije bacila tuberkuloze, dostupnost efikasnih lekova se smanjuje.

Rastuća rezistencija bakterija na antibiotike predstavlja sve značajniji globalni zdravstveni problem, kojem se svaki pojedinac može suprotstaviti, pre svega racionalnom upotrebom antibiotika (izbegavanjem primene antibiotika „na svoju ruku”).

Najefikasniji vid prevencije razvoja težih oblika bolesti i samim tim naše najdragocenije oružje u borbi protiv različitih infektivnih bolesti jeste vakcinacija. U slučaju tuberkuloze, primenjuje se BCG vakcina, koja se u našoj zemlji daje na rođenju prema propisanom kalendaru obavezne imunizacije (6).

Autor: Nada Akik, CSNIRS

Literatura:

Centers for Disease Control and Prevention ׀ Tuberculosis
www.cdc.gov/tb/default.htm
Branislava Savić, Sanja Mitrović, Tanja Jovanović. Medicinska mikrobiologija: udžbenik za studente medicine. Medicinski fakultet Beograd. 2022
World Health Organization ׀ Global Tuberculosis Report 2023
World Health Organization ׀ Global Tuberculosis Report 2014
Seung KJ, Keshavjee S, Rich ML. Multidrug-Resistant Tuberculosis and Extensively Drug-Resistant Tuberculosis. Cold Spring Harb Perspect Med. 2015;5(9):a017863.
Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” ׀ Kalendar obavezne imunizacije lica određenog uzrasta
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2516

Created Date

October 14, 2025

Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu

Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu klimatskih promena – [Duplicated] – [Duplicated]

KOLUMNE

Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu klimatskih promena

Virusi su ubikvitarni – mogu se naći u svim sredinama na Zemlji. Virusi koji su pronađeni u morima igraju važne uloge u planetarnom ekosistemu, naročito ako se zna da su tu najveći rezervoar genetskog diverziteta – do sada je u svetskim okeanima otkriveno oko 200 000 vrsta virusa. Iako je većina ovih mikroorganizama iz morske vode bezopasna po ljude, infekcije u okeanima su značajan izvor bolesti u širokoj lepezi organizama, od račića do kitova.

Iako se brojni virusi mogu naći u naizgled kristalno čistim dubinama, važno je pomenuti uticaj morskih voda zagađenih fekalnim materijama. U uzorcima ove vode pronađeni su različiti virusi izazivači humanih bolesti: enterovirusi, hepatitis A virus, Norwalk virusi, reovirusi, adenovirusi itd. Ovi patogeni mogu dovesti do velikog broja oboljenja – od asimptomatskih infekcija, preko gastrointestinalnih, respiratornih, kožnih, očnih i drugih bolesti. Kalicivirusi koje u vodu izlučuju sisari kao što su kitovi mogu izazvati i humana oboljenja. Školjke akumuliraju mikroorganizme u svom tkivu, te njihova upotreba od strane ljudi može dovesti do pojave virusne bolesti. influenca A i parapoks virusi se takođe mogu preneti sa morskih životinja na ljude.

Bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude nazivaju se zoonoze. Morski sisari su poznati rezervoari zoonotskih mikroorganizama. Iako su oboljenja koja oni prenose na ljude uglavnom bezopasna, postoje i primeri po život opasnih virusnih infekcija koje mogu predstavljati značajan zdravsteveni rizik.

Globalno zagrevanje bi moglo da dovede do otapanja površinskih slojeva permafrosta – zemljišta koje je zamrznuto tokom čitave godine. Smatra se da će do 2100. godine oko dve trećine površinskih slojeva zamrznutog zemljišta biti otopljeno. Mikroorganizmi iz ovih slojeva bi potom mogli doći i do mora i okeana. Posledice ovakve ‘’tranzicije’’ mikroorganizama za sada nisu poznate, s obzirom na to da nismo sigurni kakav profil virusa i bakterija bi mogao na taj način da dospe u velike vodene površine, a potom možda i do ljudi.

Klimatske promene u smislu globalnog zagrevanja su u fokusu naučnika više decenija, a promene u klimi mogu imati kardinalne posledice po ekosisteme. U mikrobiologiji, jedna od najočiglednijih posledica jeste promena životnog staništa životinja koje služe kao rezervoar bolesti. Naime, ukoliko životinje koje prenose patogen menjaju mesto na kom su primarno obitavale, mogu se približiti ljudskim naseobinama čime se povećava šansa da se bolest prenese na ljudsku populaciju. Bolesti koje prenose vektori kao što su komarci i krpelji su u porastu s obzirom na to da toplije vreme i nepravilnosti u padavinama značajno proširuju geografsko područje na kojem ove artropode mogu preživeti. Do 2050. godine komarci koji prenose bolesti će biti u blizini 500 miliona ljudi više nego danas. Uvođenje virusa u staništa na kojima nisu pre bili prisutni je činjenica sa kojom će mnogi zdravstveni sistemi morati da se aktivno suočavaju. Takođe, gubitak biodiverziteta i približavanje ljudskih zajednica životinjskim staništima takođe povećavaju šansu za prelazak nekog novog virusnog patogena sa životinja na ljude.

Virusi kao što su Zika virus i čikungunja – koje prenose komarci – nekada su bili nepoznati u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Poslednjih godina su lokalne infekcije ovim virusima prepoznate i na tlu SAD, u Južnom Teksasu i Floridi. Bolest izazvana denge virusom, inače najčešće asocirana sa siromašnim regionima u Africi, prvi put je 2013. godine lokalno preneta u Njujorku, SAD.

Klimatske promene ispoljavaju značajan uticaj na čitav svet, a njihove posledice se osećaju i u mikrokosmosu. Izmene klime dovode do pojava infekcija na sve širim prostranstvima i u budućnosti se mogu postaviti kao značajni javno-zdravstveni problemi.

Autor: Marko Janković

Literatura

Suttle C. Nat Rev Microbiol 5, 801–812 (2007).
https://www.nature.com/articles/d41586-019-01329-w.
Griffin DW. Clin Microbiol Rev. 2003;16(1):129-143.
Waltzek TB. Zoonoses Public Health. 2012 Dec;59(8):521-35.
https://www.propublica.org/article/climate-infectious-diseases.
Ryan SJ, PLoS Negl Trop Dis. 2019 Mar 28;13(3):e0007213.

Created Date

October 14, 2025

Prionske hronike: Kako su lude krave osvojile

Prionske hronike: Kako su lude krave osvojile Nobela – [Duplicated]

kolumne

Prionske hronike: Kako su lude krave osvojile Nobela

Još početkom 18. veka ovčari su opisali zaraznu bolest među merino ovcama koja uzrokuje promenu ponašanja, nekontrolisano lizanje krzna i udaranje glavom o ogradu sa krajnjim fatalnim ishodom u periodu do 2 godine. Bolest je dobila ime skrepi od engleske reči ”to scrap” (češati se) i bila je prva otkrivena transmisivna (prenosiva) spongiformna encefalopatija (TSE). Termin spongiformna encefalopatija označava karakteristične promene u mozgu sunđerastog izgleda sa pratećim gubitkom neurona.

Skoro 200 godina kasnije, 1920. godine, neurolozi Krojcfeld i Jakob su opisali prvi slučaj sličnog oboljenja nepoznate etiologije kod ljudi. Bolest je nazvana Krojcfeld-Jakobova bolest (KJB; engl. Creutzfeld-Jacob disease), a na osnovu patohistoloških promena svrstana je u grupu TSE zajedno sa skrepi. Kasnije je opisano i oboljenje krava sa sličnim simptomima nazvano goveđa spongiformna encefalopatija poznatija i kao bolest ludih krava (engl. Mad cow disease) i takođe svrstano u grupu TSE.

Znajući da bakterije i virusi kao izazivači infektivnih bolesti sadrže nukleinske kiseline, naučnici su dugo pratili pogrešan trag pokušavajući da otkriju nukleinske kiseline potencijalnog uzročnika TSE u uzorcima obolelih ljudi i životinja. U nedostatku drugih odgovora i zbog dugačkog perioda inkubacije bolesti iz grupe TSE su svrstane u grupu sporih virusnih infekcija. Tek 1944. godine škotski veterinar W.S. Gordon je testirao ovu teoriju i izdvojio materijal iz mozga i slezine inficiranih životinja i tretirao ga formalinom kako bi inaktivisao nukleinske kiseline potencijalnog uzročnika. Zatim je tretirane uzorke koristio za inokulaciju zdravih životinja, koje su dve godine kasnije obolele i uginule od skrepija. Gordonovo istraživanje podstaklo je ostale savremenike iz oblasti da istražuju stabilnost uzročnika skrepija. Oni su zaražene materijale tretirali visokim temperaturama i pritiscima, jonizujućim i UV zračenjem i svim drugim do tada poznatim metodama za inaktivaciju virusa i bakterija. Međutim, svaki pokušaj je bio bezuspešan i rezultirao oboljevanjem inokuliranih životinja.

Naučnik Griffith je 1967. godine predložio proteinsku prirodu uzročnika skrepija i teorijy kako patogeni protein može da se umnožava bez genetskog materijala. Njegova tvrdnja je bila potpuna suprotnost Krikovoj centralnoj dogmi molekularne biologije (DNK→RNK→protein) formiranoj samo par godina pre, zbog čega nije prihvaćena u široj naučnoj javnosti.

Međutim, američki neurolog i biohemičar Stenli Prusnijer prihvatio je i testirao Grifitovu teoriju primenjujući metode za inaktivaciju proteina u inficiranom materijalu, u čemu je i uspeo 1982. Patogeni protein je nazvao PRION, izvedeno od sintagme ”proteinska infektivna čestica” (engl. proteinaceous infectious particle). Prusnijer je zbog svog otkrića priona kao glavnog uzročnika TSE i dodavanja potpuno nove klase infektivnih agenasa među bakterije, viruse, gljivice i parazite, 1997. godine osvojio i Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Danas znamo da su prionske bolesti retka, prenosiva i nažalost fatalna neurodegenerativna oboljenja, koja se kod ljudi manifestuju demencijom (infektivne demencije) kao dominantnim simptomom. Patogeneza podrazumeva mutaciju gena za normalno prisutan celularni prionski protein (PrPc) što dovodi do stvaranja abnormalnog proteina identične primarne ali različite sekundarne strukture, označenog kao PrPsc. Glavna promena je na nivou posttranslacione modifikacije, kada PrPsc sadrži veći broj β nabranih ploča od običnog PrPc. Ovakva izoforma ima sposobnost da se veže za normalni PrPc prisutan u ćeliji i u njemu izazove identične konformacione promene tj. da ga prevede u PrPsc. Ovi izmenjeni proteini se međusobno grupišu u amiloidne nerastvorljive agregate koji su otporni na dejstvo proteaza. Unutarćelijsko nagomilavanje ovih agregata uzrokuje degeneraciju i smrt neurona.

Autor: Milica Mladenović, CSNIRS

Literatura:

1. Ceciliani F, Pergami P. Infective proteins: the prion puzzle. Curr Protein Pept Sci. 2001;2(3):191–204.

2. Marković D, Marković M. Prioni i prionske bolesti. Glas. pul. boln. 2004.

3. Zabel MD, Reid C. A brief history of prions. Pathog Dis. 2015; 73(9):ftv087.

4. Pion Diseases | CDC : https://www.cdc.gov/prions/index.html. Pristupljeno: 23.2.2014.

5. Sitammagari KK, Masood W. Creutzfeldt Jakob Disease. U: StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2024.

6. Cobb M. 60 years ago, Francis Crick changed the logic of biology. PLoS Biol. 2017. 18; 15(9):e2003243.

Created Date

October 14, 2025

He picked up more than a girl

He picked up more than a girl

kolumne

He picked up more than a girl

Više od milion slučajeva polno prenosivih infekcija (engl. sexually transmitted infections, STIs), od kojih je većina asimptomatska, javlja se svakog dana širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), najučestalija bakterijska infekcija ovog tipa je izazvana bakterijom Chlamydia trachomatis (serotipovi D-K) koja pripada izlečivim polno prenosivim bolestima kao što su gonoreja, sifilis i trihomonijaza.

Infekcija ovom bakterijom pod‌jednako pogađa i muškarce i žene. Iako je najveći broj registrovanih slučajeva među adolescentima i mladim odraslim osobama, svaka seksualno aktivna osoba se može zaraziti ovom bakterijskom vrstom. Prema proceni Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (engl. Centers for Disease Control and Prevention, CDC), godišnje je prisutno skoro 4 miliona novih slučajeva infekcija C. trachomatis. Uzročnik se prenosi bilo kojim vidom seksualne aktivnosti – vaginalnim, analnim, ili oralnim seksom. Kod najvećeg broja zaraženih bolest se ne manifestuje izraženim simptomima, zbog čega ona često prolazi nedijagnostikovana. Ukoliko i dođe do pojave simptoma, oni se mogu javiti tek nedeljama nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Simptomi kod žena najčešće uključuju abnormalni vaginalni sekret i peckanje prilikom mokrenja, dok se kod muškaraca uglavnom javlja penilni iscedak, kao i peckanje prilikom mokrenja.

Ukoliko se ne leči, infekcija može dovesti do ozbiljnih posledica poput pelvične inflamatorne bolesti, hroničnog pelvičnog bola, trajnog oštećenja reproduktivnog trakta žena, što kasnije može otežati ili onemogućiti trudnoću, kao i izazvati ektopičnu trudnoću. Infekcije ovom bakterijom tokom porođaja dovode do neonatalnog konjuktivitisa (lat. ophtalmia neonatorum) sa prevalencijom od oko 8 slučajeva na 1000 živorođene dece. Kao posledica neonatalnog konjuktivitisa mogu se razviti značajne komplikacije poput kornealnih ulceracija i perforacija koje potencijalno rezultuju trajnim slepilom.

Interesantna činjenica je da ova bakterijska vrsta ima jedinstven bifazni razvojni ciklus, te se javlja u dve morfološke forme – elementarno i retikularno telo. Ova dva oblika se međusobno razlikuju po infektivnosti, sposobnosti replikacije, metaboličkoj aktivnosti i otpornosti na faktore spoljašnje sredine. S obzirom na činjenicu da je C. trachomatis striktno intracelularna bakterija, zbog čega se veoma teško kultiviše, zlatni standard za dijagnostiku infekcija izazvanih ovom vrstom predstavljaju molekularne tehnike. C. trachomatis se u određenim populacijama sa značajnom učestalošću javlja u koinfekciji sa bakterijom Mycoplasma genitalium.

Mycoplasma genitalium je seksualno prenosivi patogen odgovoran za 10-35% slučajeva „negonoreičnog” uretrititisa kod muškaraca, a povezan je i sa cervicitisom i pelvičnom inflamatornom bolešću kod žena, što za posledicu ima povećanu opasnost od infertiliteta. Infekcija ovom bakterijom se dovodi i u vezu sa povećanim rizikom od infekcije virusom humane imunodeficijencije (engl. human immunodeficiency virus, HIV) (AIDS associated mycoplasma). U pitanju je najmanja slobodnoživeća bakterijska vrsta sa minimalnim genomom koja ne poseduje ćelijski zid. Genom ove vrste je prvi genom koji je u potpunosti sekvenciran i kasnije hemijski sintetisan. Uzimajući u obzir da nema ćelijski zid, M. genitalium je urođeno rezistentna na antibiotike koji deluju upravo na ovu strukturu. Ozbiljan problem po javno zdravlje predstavlja i rastuća rezistencija ove bakterije na druge antimikrobne agense poput makrolida i fluorohinolona, te je ona nedavno dodata na listu pretećih patogena (engl. watch list) Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. S obzirom na njenu građu, ova bakterija je veoma zahtevna za kultivaciju, zbog čega se dijagnostičke metode zasnivaju samo na tehnikama molekularne biologije.

SZO je prepoznala infekcije C.trachomatis kao važan javnozdravstveni problem zajedno sa drugim polno prenosivim bolestima i postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje opterećenja kroz prevenciju, pravovremenu dijagnozu i strategije lečenja. Stragetije Globalnog zdravstvenog sektora za HIV, virusni hepatitis i druge polno prenosive infekcije 2022-2030. imaju za cilj smanjenje broja novih slučajeva hlamidijalnih infekcija za 50% do 2030. godine.

Autor teksta: Mila Škorić, Medicinski podmladak

Literatura

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (engl. Centers for Disease Control and Prevention, CDC): Detailed STD Facts – Chlamydia (cdc.gov) (Accessed on: February 11 2024)
Svetska zdravstvena organizacija (engl. World Health Organization, WHO) Sexually transmitted infections (STIs) (who.int) (Accessed on: February 11 2024)
Raj JS, Rawre J, Dhawan N, Khanna N, Dhawan B. Mycoplasma genitalium: A new superbug. . 2022;43(1):1-12. doi:10.4103/ijstd.ijstd_103_20.
Borgogna JC, Shardell MD, Yeoman CJ, Ghanem KG, Kadriu H, Ulanov AV, et al. The association of Chlamydia trachomatis and Mycoplasma genitalium infection with the vaginal metabolome. . 2020;10(1):3420. doi:10.1038/s41598-020-60179-z.
Li Y, Xiu L, Wang L, Zhang L, Wang F, Peng J. Rapid Detection of Antimicrobial Resistance in Mycoplasma genitalium by High-Resolution Melting Analysis with Unlabeled Probes. . 2022;10(4):e0101422. doi:10.1128/spectrum.01014-22.
Castro Ochoa KJ, Mendez MD. Ophthalmia Neonatorum [Internet]. PubMed. Treasure Island (FL): Stat Pearls Publishing; 2021. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK551572/

Created Date

October 14, 2025

Money, money, money – [Duplicated] –

Created Date

Benefiti vakcina: target ili spektar –

Created Date

Svetski dan borbe protiv infektivnog serijskog

Created Date

Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu

Created Date

Prionske hronike: Kako su lude krave osvojile

Created Date

He picked up more than a girl

Created Date

Pridružite nam se

Udruženje mikrobiologa Srbije

Važni linkovi

Kontakt