Новац је нешто са чим сви долазимо у контакт на свакога дана. Папирне новчанице су направљене од мешавине памучног папира и других текстилних влакана, што чини новчанице издржљивијим од папира, али и добрим стаништем за бактерије и друге микроорганизме. Влакнаста површина папирних новчаница чини добру подлогу за адхезију бактерија. Међутим, добра адхезивна површина није довољна за раст микроорганизама, већ и влажна површина и одговарајућа температура. Новчанице које дужи временски период циркулишу у популацији имају већу шансу да постану контаминиране, а новчанице мањих апоена су повезане са обимнијом и дужом циркулацијом у општој популацији.
Фраза која се усталила у народу: ,,Ко зна ко је све то дирао“ заиста долази до изражаја када се ради о новцу, јер никада заправо нисмо сигурни о путу новца од штампарије до нас, односно да ли је неко са лошијим хигијенским навикама имао контакт са тим новчаницама пре нас. Такође, навике као што су „бацање“ новца на слављима и лизање прстију пре бројања новца доприносе контаминацији новчаница.
Бактерије које се најчешће налазе на новчаницама су S. aureus, E.coli, Klebsiella spp. i Enterobacter spp., као и многе гљивице. Такође, радно место особе има утицај на то који ће се микроорганизми пронаћи на новчаницама којима особа располаже, као на пример: новчанице којима располажу месари и рибари су чешће контаминиране интестиналним патогенима, новчанице којима располаже лабораторијско особље су чешће контаминиране бактеријама рода Pseudomonas i Proteus, док су новчанице које су потекле из објеката који служе храну често контаминирани бактеријама из рода Salmonella. Радници у банкама и касири су изложенији свим овим микроорганизмима, а једна студија из Швајцарске је чак показала да су радници у банкама изложенији вирусу инфлуенце. Такође, током пандемије COVID-19, Светска здравствена организација је издала препоруку за употребу бесконтактних средстава плаћања, због потенцијалног преношења вируса новчаницама. Бактеријски изолати са новчаница такође показују висок степен резистенције на антибиотике. Кованице такође представљају потенцијални извор заразе, међутим знатно мање него папирне новчанице, због осетљивости бактерија на метале и легуре. Бактеријски микробиом на новчаницама може да буде добар показатељ претходне изложености новчаница факторима средине којима су биле окружене.
Све наведено указује на то да новац може да буде посредник у контаминацији (енгл. hand to hand contamination), te je прање руку обавезно након манипулисања новцем. Такође, ово може бити потенцијалан извор биотероризма, како терористи могу да контаминирају новчанице нечим изузетно патогеним, односно опасним по јавно здравље. Третирање папира од коjeг се праве новчанице антимикробним средствима је једна од препорука за сузбијање контаминација посредованим новцем, као и употреба антимикробних полимера за производнју новчаница. Контаминирани новац представља претњу по јавно здравље, поготово када се истовремено манипулише новцем и храном. Такође, новац може представљати извор болничких инфекција, у случајевима када је потекао из болница/са руку болничког особља. Прелазак на електронска и бесконтактна плаћања смањује ризик за ширење патогена новцем, међутим, овај вид плаћања је шире распрострањен у развијенијим деловима света. Адекватна хигијена руку је кључ у спречавању ширења заразних болести новцем.
- It’s a rich man’s world
Група АББА, 1976.
Аутор текста: Ива Шиканић, Медицински подмладак
Литература
Немањина 6, Београд, Земун 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Удружење микробиолога Србије. Сва права задржана.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM