Кожа је највећи људски орган и има улогу у заштити организма од штетних утицаја спољне средине, инфекција и терморегулацији (1). Микробиота је у тесном мутуалистичком симбиотском односу са нашом кожом. Кожа обезбеђује изворе енергије за бактерије (липиде из себума, електролити из зноја и протеини кератиноцита), док бактерије продукују слободне масне киселине и ензиме који учествују у одржању рН коже и првој линији одбране од патогена и учествују у сазревању имуног система (1,2).
Колонизација коже почиње при самом порођају. Деца рођена царским резом имају микробиоту сличну кожи мајке са доминантним Staphylococcus spp, Corynebacterium spp и Cutinbacterium spp; док у саставу микробиоте коже након вагиналног порођаја доминирају Lactobacillus spp, Prevotella spp и Candida albicans (3). Током сазревања организма долази до промене целокупне микробиоте коже, док је она код одраслих релативно стабилна. Ипак, постоје индивидуалне разлике на које утичу пол, место становања, етничка припадност, животне навике и нега коже. Најзаступљенији бактеријски родови су: Streptococcus, Porphyromonas, Acinetobacter, Enhydrobacter, Comamonas, Staphylococcus, Cutibacterium, Corynebacterium и Chryseobacterium spp; a гљивични: Candida, Malassezia, Penicillium, Wallemia, Aspergillus i Cladosporium spp (4). Поред тога, запажају се разлике зависно од посматраног дела коже услед различите изложености сунцу, хидрације, количине себума, доступности кисеоника и рН (1). На деловима коже са већом количином себума и нижим рН су најзаступљенији Cutibacterium spp. и Malassezia spp. (лице, посебно образи и скалп), а нешто мање Staphylococcus spp. (посебно S. epidermidis и S. aureus); на влажним деловима (пазушна, кубитална, поплитеална и ингвинална регија) доминирају Staphylococcus spp. i Corynebacterium spp.; док су на сувим деловима врсте подједнако заступљене (2,5,6). Највише гљивичних врста нађено је на стопалима (7).
Дисбиозе и промене рН коже запажају се у различитим дерматолошким обољењима попут атопијског и контактног дерматитиса, ихтиозе и акни. Физиолошка рН вредност коже (4,5-5) одржава липидни баријеру и састав микробиоте и смањује могућност транзиторне колонизације Gram-негативним бактеријама попут E. coli i Pseudomonas spp. и последичне инфекције. Алкализација коже поспешује раст S. aureus чији ентеротоксини учествују у патогенези екцема (2). Cutibacterium acnes је значајан у патогенези акни, јер мења диференцијацију кератиноцита, интерагује са имуним системом и изазива запаљење (8).
Дуготрајно излагање сунцу изазива кожне промене под називом „фото-старење“. Централну улогу у природном старењу коже и УВ индукованим променама екстрацелуларног матрикса имају слободни радикали. УВ зрачење смањује продукцију и подстиче разградњу колагена што се манифестује губитком чврстине и еластичности коже и појавом бора (9,10). УВ зраци на кожи са акнама индукују проинфламаторни одговор, фиброзу, постинфламаторне хиперпигментације и еритем (11).
УВ зрачење има утицај и на микробиоту коже. Доминантни родови не показују значајне промене након екстензивног озрачења коже, али су запажене промене у мање заступљеним родовима. Најзначајније је повећање броја Cianobacterium spp. као и њихових продуката. Такође, долази до повећања броја бактерија из родова Fusobacterium, Verrucomicrobium spp и фамилије Oxalobacteriaceae. До смањења броја бактерија долази у фамилијама Lactobacillaceae и Pseudomonadaceae. Pseudomonadaceae се смањују одмах по излагању зрачењу, више под дејством УВА него УВБ зрака, док на Lactobacillaceae обе врсте зрака имају једнак утицај (12,13). Сматра се да Cianobacterium spp. и Lactobacillaceae могу имати протективне ефекте на кожу. Cianobacterium spp. продукују УВ-апсорптивне супстанце попут микоспорину-сличних аминокиселина (engl. MAA) и антиоксидансе: витамин С, Е, ретиноиде и редуковани глутатион; као и ензиме: супероксид-дизмутазу, каталазу, глутатион пероксидазу и редуктазу... (13) Пробиотици који садрже Lactobacillus johnsonii убрзавају опоравак индуковане имуносупресије и УВ-индукованих повреда коже (14). Липотеихоична киселина из ћелијског зида Lactobacillus sakei инхибира MMP-1 и MAPK, чиме смањује инфламацију (15).
Аутор текста: Ања Станојловић, ЦСНИРС
Литература:
Немањина 6, Београд, Земун 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Удружење микробиолога Србије. Сва права задржана.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM