Gonoreja, the clap, triper ili kapavac, seksualno prenosiva bolest – venerična bolest, je 2020. godine bila prisutna kod 82,4 miliona ljudi širom sveta. Izazivač ove infekcije je Gram-negativna diplokoka – Neisseria gonorrhoeae – koja inficira mukozne membrane reproduktivnog trakta, rektuma, oka i usne duplje. Iako je prvi put opisana 1879. godine, ova bakterija je ostavila svoj trag u većini drevnih civilizacija. Rimski lekar Galen je opisao ovu bolest kao “nevoljni beg semene tečnosti”. Gonoreja je druga po učestalosti seksualno prenosiva bakterijska infekcija. Bolest može biti asimptomatske prirode, te infekcija ovom bakterijom može često proći nedijagnostikovana. Osim asimptomatske prirode bolesti, do propusta u dijagnostici često dovode i neadekvatno testiranje i izbegavanje testiranja od strane osetljivih populacija: adolescenti i mlade odrasle osobe, neke etničke i rasne grupe, muškarci koji imaju seks sa muškarcima i seksualni radnici, kod kojih oboljenje može dovesti do neželjene stigme. Kako bi se suzbilo širenje seksualno prenosivih bolesti, preporučuje se monitoring ovih bolesti na nacionalnom nivou.
Zbog nedostatka gonokokne vakcine, kontrolisanje infekcije se oslanja na pristupačno testiranje i dostupne antimikrobne agense. Imajući u vidu gorepomenuto, prevencija, dijagnostički testovi, skrining, izveštavanje seksualnih partnera zaraženih pojedinaca i epidemiološki nadzor su od ključnog značaja. Mikrobiološka dijagnostika infekcija izazvanih gonokokom kod muškaraca se zasniva na detekciji Gram-negativnih diplokoka u polimorfonuklearima mikroskopiranjem uretralnog brisa, što kod žena nije dovoljno specifično. Osim ove metode, ostali testovi podrazumevaju zasejavanje uzorka na hranljive podloge i testove amplifikacije nukleinskih kiselina, kao što je PCR. Prva linija terapije gonoreje podrazumeva jednu intramuskularnu dozu ceftriaksona i jednu oralnu dozu azitromicina. Ova kombinovana terapija pokazuje visoku efikasnost, zbog odloženog nastanka rezistencije na ceftriakson. Zbog rastuće pojave rezistencije, postoji opasnost od nekih sojeva N. gonorrheae koji mogu razviti rezistenciju na sva dostupna antimikrobna sredstva
Ova infekcija kod muškaraca često prolazi asimptomatski. Kada su simptomi prisutni, uglavnom podrazumevaju dizuriju, belo-žuti uretralni iscedak 1-14 dana nakon infekcije. Kada se infekcija zakomplikuje epididimitisom, može dođi do pojave testikularnog bola. Tipičan znak infekcije je jutarnja kap – tzv. bonjour kap, koja se javlja nakon dužih perioda bez urinacije.
Simptomi gonoreje kod žena često mogu biti nespecifični, tako da se mogu pomešati sa urinarnim infekcijama. Žene sa gonorejom su u riziku od ozbiljnih komplikacija – pelvične inflamatorne bolesti, ektopičnih trudnoća i infertiliteta. Prenatalni skrinig trudnica je poželjan, imajući u vidu da perinatalna gonokokna infekcija može imati ozbiljne posledice po plod, kao što su npr. ophtalmia neonatorum ili sepsa.
Ako se gonoreja ne leči, može doći do diseminovane bolesti, koju karakterišu artritis, tenosinovitis i dermatitis.
Pošto je inkubacioni period kratak, a zbog velike infektivnosti, potrebno je razviti brze dijagnostičke testove i lečenje asimptomatskih i simptomatskih osoba, kao i njihovih seksualnih partnera, kako bi se širenje bolesti suzbilo i sprečile komplikacije.
Autor teksta: Iva Šikanić, Medicinski podmladak
Literatura
Nemanjina 6, Beograd, Zemun 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Udruženje mikrobiologa Srbije. Sva prava zadržana.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM