BOLEST POLjUPCA – INFEKTIVNA MONONUKLEOZA

Poljubac, naizgled jednostavan čin kojim se iskazuju kompleksne ljudske emocije – ljubav, strast, sreća, povezuje se i sa načinom prenosa zarazne bolesti – infektivne mononukleoze, u narodu poznate pod nazivom bolest poljupca. Prvi put je opisana još 1920. godine.

Kao najčešći uzročnik infektivne mononukleoze ističe se Epštajn-Bar virus (engl. Epstein-Barr virus – EBV), poznat i kao humani herpesvirus 4 (engl. human gammaherpesvirus 4 – HHV4). EBV pripada familiji Orthoherpesviridae i subfamiliji Gammaherpesvirinae (1). Zajednička karakteristika svih herpesvirusa jeste uspostavljanje latentne infekcije u nepermisivnim ćelijama uz rizik od potencijalnih reaktivacija (2). EBV uspostavlja primarnu infekciju u epitelnim ćelijama orofarinksa i B limfocitima, dok su mesto latentne infekcije memorijski B limfociti. Virus poseduje i određeni onkogeni potencijal. Zapravo, EBV predstavlja prvi otkriveni humani onkogeni virus (3). Povezan je sa nastankom Burkitovog limfoma, nazofaringealnog karcinoma i dr. (4).

Bolest poljupca se najčešće prenosi putem pljuvačke, bilo direktnim kontaktom (ljubljenjem), ili indirektno (deljenjem hrane i pića, pribora – čaša za piće, četkica za zube). Osoba je zarazna tokom primarne infekcije virusom, čak i nedeljama pre pojave simptoma bolesti, kao i tokom reaktivacija. Najčešće obolevaju deca i adolescenti (5). Period inkubacije, koji podrazumeva vreme od kontakta sa mikroorganizmom do pojave simptoma, iznosi prosečno 3-6 nedelja.

U kliničkoj slici dominira trijas simptoma: povišena temperatura, faringitis i cervikalna limfadenopatija, što je sve praćeno povećanim brojem limfocita u krvi. Kod većine bolesnika javlja se i hepatosplenomegalija, odnosno uvećanje jetre i slezine, što zahteva strogo mirovanje zbog potencijalne rupture slezine, retke ali veoma teške komplikacije bolesti (6).

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike, hematološkog nalaza (leukocitoza sa limfocitozom uz pojavu atipičnih T limfocita) i seroloških analiza (dokazivanje heterofilnih antitela u krvi bolesnika) (7).

Ne postoji specifična terapija, već je lečenje simptomatsko (antipiretici, analgetici), uz savet za strogo mirovanje. Takođe, ne postoji vakcina protiv EBV infekcije (5).

Autor: Nada Akik, CSNIRS

 

Literatura:

1. International Committee on Taxonomy of Viruses. Genus: Lymphocryptovirus. https://ictv.global/report/chapter/orthoherpesviridae/orthoherpesviridae/lymphocryptovirus [Accessed on: 26 Jan 2024].


2. Weidner-Glunde M, Kruminis-Kaszkiel E, Savanagouder M. Herpesviral Latency-Common Themes. Pathogens. 2020;9(2):125. doi: 10.3390/pathogens9020125.


3. Yu H, Robertson ES. Epstein-Barr Virus History and Pathogenesis. Viruses. 2023;15(3):714. doi: 10.3390/v15030714.


4. Yin H, Qu J, Peng Q, Gan R. Molecular mechanisms of EBV-driven cell cycle progression and oncogenesis. Med Microbiol Immunol. 2019;208(5):573-583. doi: 10.1007/s00430-018-0570-1.


5. CDC | Epstein-Barr Virus and Infectious Mononucleosis: https://www.cdc.gov/epstein-barr/index.html


6. Sarwari NM, Khoury JD, Hernandez CM. Chronic Epstein Barr virus infection leading to classical Hodgkin lymphoma. BMC Hematol. 2016;16:19. doi: 10.1186/s12878-016-0059-3.


7. Dunmire SK, Hogquist KA, Balfour HH. Infectious Mononucleosis. Curr Top Microbiol Immunol. 2015;390(Pt 1):211-40. doi: 10.1007/978-3-319-22822-8_9.