Činjenice i mitovi o sifilisu

Sifilis, ponekad poznat kao bolest slavnih istorijskih ličnosti, je i dalje prisutan među nama i predstavlja jedno od najčešćih veneričnih oboljenja današnjice (pored hlamidije i gonoreje)  (1). Izazivač sifilisa je Gram-negativna bakterija Treponema pallidum. Treponeme su tanke spiralne bakterije, karakteristične po tome što se ne mogu kultivisati na hranljivim podlogama, kao i po tome što je za njihovu vizuelizaciju klasičnom svetlosnom mikroskopijom potrebno koristiti tehniku tamnog polja. Simptomi sifilisa variraju u zavisnosti od stadijuma bolesti, ali postoji i značajan broj slučajeva koji su asimptomatski. Postoje četiri stadijuma ove bolesti, odnosno  primarni, sekundarni, latentni i tercijerni stadijum. Poslednji stadijum sifilisa je uznapredovali stadijum za koji je karakteristično zahvatanje nervnog, kardiovaskularnog i drugih sistema organa. Ovaj stadijum bolesti se može javiti čak nakon 10 do 30 godina od inicijalne infekcije (2, 3).

Iako je istorijat sifilisa detaljno proučavan, poreklo same bolesti je i dalje nepoznato (4). Postoji više hipoteza o poreklu sifilisa (5), od kojih su dve glavne: prva predlaže da su sifilis u Evropu doneli članovi flote Kristifora Kolumba tokom njegovog povratka iz Novog sveta 1493. godine, dok je po drugoj pretpostavci sifilis i pre otrkića američkog kontinenta postojao u Evropi, ali je prošao nezapaženo (6).

Sifilis je prva polno prenosiva bolest koje je široko prepoznata, što govori u prilog tome da je od samog početka posmatran kao značajna stigma u zahvaćenoj populaciji. Svaka zemlja čije je stanovništvo bilo pogođeno zarazom okrivila bi susedne države, neretko, to bi bile zemlje u neprijateljskim odnosima, pa su tako stanovnici današnje Italije, Nemačke i Velike Britanije sifilis nazivali ,,francuskom bolešću“, dok su je Francuzi nazivali ,,napuljskom bolešću“ (7).

Kao o jednoj od najčešće prenosivih polnih bolesti, o sifilisu postoji određen broj pretpostavki od kojih su neke mitovi, a neke su činjenice. Prvi mit o sifilisu je da je to bolest prošlosti, dok je činjenica da je u poslednjih nekoliko godina broj slučajeva širom sveta drastično porastao. Drugi mit o sifilisu je da se prenosi samo tokom seksualnog odnosa; istina je, pak, da se infekcija može preneti putem direktnog kontakta kože sa infektivnom lezijom, kao i tokom trudnoće sa majke na plod ili putem transfuzije krvi. Još jedna pogrešna pretpostavka glasi da je lako prepoznati infekciju T. pallidum, a zapravo je u većini slučajeva infekcija asimptomatska ili oboleli ne uoče lezije na koži, ne pridaju pažnju opštim simptomima, koji su slični simptomima gripa, niti ospu koji se javljaju u sekundarnom stadijumu oboljenja. Sledeći mit glasi da je sifilis oboljenje koje se javlja samo kod heteroseksualnih osoba. Međutim, od 2000. godine sifilis se sve više javlja među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima (engl. men who have sex with men; MSM). Još jedna među brojnim zabludama o sifilisu je ta da se radi o neizlečivoj bolesti. Penicilin je lek izbora u terapiji sifilisa, ali je važno napomenuti da su rano otkrivanje i pravilno lečenje ključni koraci u sprečavanju komplikacija (8, 9).

Svake godine javlja se oko 6 miliona novih slučajeva sifilisa na globalnom nivou kod osoba starosti od 15 do 49 godina (10). Razumevanje činjenica o sifilisu nas osnažuje da zaštitimo sopstveno zdravlje, kao i zdravlje partnera. Redovno testiranje, izbegavanje seksualnih odnosa bez zaštite i odgovarajući izbor terapije su ključni u kontroli i suzbijanju ove bolesti.

 

Autor: Ida Bakrač, CSNIRS

 

Literatura :

1. World Health Organization. Global incidence and prevalence of selected curable sexually transmitted infections – 2008–2012. Available online at: http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/75181/1/9789241503839_eng.pdf 

2. Centers for Disease Control and Prevention. Syphilis - CDC fact sheet. 2014 Available online at: http://www.cdc.gov/std/syphilis/STDFact-Syphilis-detailed.htm

3. Zink, C., MD. (2022, September 7). What you should know about advanced (Tertiary) syphilis. Verywell Health.

4. Kent ME, Romanelli F (February 2008). "Reexamining syphilis: an update on epidemiology, clinical manifestations, and management". Ann Pharmacother. 42 (2): 226–36.

5. Tampa M, Sarbu I, Matei C, Benea V, Georgescu SR. Brief history of syphilis. J Med Life. 2014 Mar 15;7(1):4-10. Epub 2014 Mar 25. PMID: 24653750; PMCID: PMC3956094.

6. Farhi, D; Dupin, N (Sep–Oct 2010). "Origins of syphilis and management in the immunocompetent patient: facts and controversies". Clinics in Dermatology. 28 (5): 533–38.

7. Foa A, compiler. In: The new and the old: the spread of syphilis (1494–1530) Baltimore: Johns Hopkins University Press; 1990. pp. 26–45.

8. Syphilis: The Facts. Centers for Disease Control. Available online at: https://www.cdc.gov/std/syphilis/the-facts/syphilis_bro_508.pdf

9. Watkins, T. (2021, June 8). The Nine Myths of Syphilis | UPMC Pinnacle. UPMC HealthBeat. https://share.upmc.com/2019/09/myths-and-facts-about-syphilis/

10. Newman L, Rowley J, Vander Hoorn S, et al. Global Estimates of the Prevalence and Incidence of Four Curable Sexually Transmitted Infections in 2012 Based on Systematic Review and Global Reporting. PloS one. 2015;10(12):e0143304. A recent systematic review of the prevalence and incidence of STIs.