Campylobacter jejuni

Крајем 19. века Escherich у узорку столице новорођенчади и мачића са дијарејом описује патоген који одговара Campylobacter jejuni. Потом McFaydean и Stockman (1913) описују патоген и називају га (енгл. "cholera-like"), односно сличан вибриону. Није га било могуће култивисати на чврстим хранљивим подлогама и тек по развоју селективних бактеријских подлога током седамдесетих година прошлог века, добијена је прилика да се овај патоген изолује знатно чешће. Убрзо је схваћено да је C. jejuni веома честа бактерија у хуманој популацији (1). У оквиру рода има више врста, али се C. jejuni најчешће изолује. У развијеним земљама је кампилобактериоза знатно чешћа од салмонелоза и најчешћа је бактеријска цревна инфекција Повезана је са недовољно термички обрађеном пилетином, млеком и контаминираном водом (2). Кампилобактериоза погађа све узрасте, и инциденција је већа током летњих месеци. Типична клиничка слика подразумева самоограничавајућу дијареју у трајању до око пет дана. Имунокомпромитовани и старији пацијенти имају већи ризик за пролонгирану болест, а такође и компликације.

C. jejuni је грам негативна, микроаерофилна бактерија, нутритивни избирач. Облика је зареза, покретна са поларном флагелом (3). Исход контакта зависи и од домаћина, његовог имунитета, претходних контаката, али и од фактора вируленције ове бактерије. По продору до епитела црева C. jejuni адхерише за слузницу и улази у ћелије. Захваљујући токсину који лучи уништава епителне ћелије, а провоцира и настанак запаљенске реакције.  Последица је настанак ентеритиса, који се карактерише течном столицом са примесама гноја и крви (4). Уз дијареју јавља се и мучнина, бол у стомаку, а могуће компликације су  иритабилни колон, док се неки људи развијају и реактивни артритис (5). Типична клиничка слика диференцијално дијагностички одговара и салмонелози, шигелози, јерсиниози, али и Norovirus ентеритису. Понекад, абдоминални бол који се јавља имитрира бол карактеристичан за апендицитис (2).

Оно што је посебно за ову бактерију јесу компликације које се јављају. Једна од њих је Guillain-Barre синдром, аутоимунско обољење које се презентује као флакцидна асцедентна парализа, која настаје услед демијелинизације нерава (6). Пријављене су и компликације у виду миокардитиса и перикардитиса код младих мушкараца (2). Примећена је и повезаност са бројним поремећајима једњака и дебелог црева.

Потврда узрочника инфекције се ради засејавањем столице пацијента на селективне подлоге и култивисањем у посебним условима – микроаерофилним, на температури 42°C током 48 сати. Друге микробиолошке анализе које се  ређе раде су PCR и имуноесеј тестове (енгл. enzyme immunoassay, EIA). Инфекција је најчешће самоограничавајућа, те терапија подразумева надокнаду течности и електролита. Антибиотици се разматрају уколико су пацијенти у повећаном ризику за настанак тежих форми обољења, попут имунокомпромитованих пацијената. Терапија избора су макролиди, тетрациклини и флуорохинолони (2,5)

Аутор: Милош Дрљача, ЦСНИРС

 

Литература

1. Altekruse SF, Stern NJ, Fields PI, et al. Campylobacter jejuni—An Emerging Foodborne Pathogen. Emerging Infectious Diseases. 1999;5(1):28-35. doi:10.3201/eid0501.990104.


2. Fischer GH, Hashmi MF, Paterek E. Campylobacter Infection.In: еStatPearls. Treasure Island ; 2024 Jan. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537033/


3.  Frirdich E, Biboy J, Huynh S, Parker CT, Vollmer W, Gaynor EC. Morphology heterogeneity within a Campylobacter jejuni helical population: the use of calcofluor white to generate rod-shaped C. jejuni 81-176 clones and the genetic determinants responsible for differences in morphology within 11168 strains. Molecular microbiology. е2017;104(6):948–71.


4. ‌https://www.cdc.gov/campylobacter/index.html (приступљено: 1.3.2024)


5. https://www.cdc.gov/campylobacter/faq.html (приступљено: 1.3.2024)


6. Facciolà A, Riso R, Avventuroso E, Visalli G, Delia SA, Laganà P. Campylobacter: from microbiology to prevention. J Prev Med Hyg. 2017 Jun;58(2):E79-E92