Campylobacter jejuni

Krajem 19. veka Escherich u uzorku stolice novorođenčadi i mačića sa dijarejom opisuje patogen koji odgovara Campylobacter jejuni. Potom McFaydean i Stockman (1913) opisuju patogen i nazivaju ga (engl. "cholera-like"), odnosno sličan vibrionu. Nije ga bilo moguće kultivisati na čvrstim hranljivim podlogama i tek po razvoju selektivnih bakterijskih podloga tokom sedamdesetih godina prošlog veka, dobijena je prilika da se ovaj patogen izoluje znatno češće. Ubrzo je shvaćeno da je C. jejuni veoma česta bakterija u humanoj populaciji (1). U okviru roda ima više vrsta, ali se C. jejuni najčešće izoluje. U razvijenim zemljama je kampilobakterioza znatno češća od salmoneloza i najčešća je bakterijska crevna infekcija Povezana je sa nedovoljno termički obrađenom piletinom, mlekom i kontaminiranom vodom (2). Kampilobakterioza pogađa sve uzraste, i incidencija je veća tokom letnjih meseci. Tipična klinička slika podrazumeva samoograničavajuću dijareju u trajanju do oko pet dana. Imunokompromitovani i stariji pacijenti imaju veći rizik za prolongiranu bolest, a takođe i komplikacije.

C. jejuni je gram negativna, mikroaerofilna bakterija, nutritivni izbirač. Oblika je zareza, pokretna sa polarnom flagelom (3). Ishod kontakta zavisi i od domaćina, njegovog imuniteta, prethodnih kontakata, ali i od faktora virulencije ove bakterije. Po prodoru do epitela creva C. jejuni adheriše za sluznicu i ulazi u ćelije. Zahvaljujući toksinu koji luči uništava epitelne ćelije, a provocira i nastanak zapaljenske reakcije.  Posledica je nastanak enteritisa, koji se karakteriše tečnom stolicom sa primesama gnoja i krvi (4). Uz dijareju javlja se i mučnina, bol u stomaku, a moguće komplikacije su  iritabilni kolon, dok se neki ljudi razvijaju i reaktivni artritis (5). Tipična klinička slika diferencijalno dijagnostički odgovara i salmonelozi, šigelozi, jersiniozi, ali i Norovirus enteritisu. Ponekad, abdominalni bol koji se javlja imitrira bol karakterističan za apendicitis (2).

Ono što je posebno za ovu bakteriju jesu komplikacije koje se javljaju. Jedna od njih je Guillain-Barre sindrom, autoimunsko oboljenje koje se prezentuje kao flakcidna ascedentna paraliza, koja nastaje usled demijelinizacije nerava (6). Prijavljene su i komplikacije u vidu miokarditisa i perikarditisa kod mladih muškaraca (2). Primećena je i povezanost sa brojnim poremećajima jednjaka i debelog creva.

Potvrda uzročnika infekcije se radi zasejavanjem stolice pacijenta na selektivne podloge i kultivisanjem u posebnim uslovima – mikroaerofilnim, na temperaturi 42°C tokom 48 sati. Druge mikrobiološke analize koje se  ređe rade su PCR i imunoesej testove (engl. enzyme immunoassay, EIA). Infekcija je najčešće samoograničavajuća, te terapija podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita. Antibiotici se razmatraju ukoliko su pacijenti u povećanom riziku za nastanak težih formi oboljenja, poput imunokompromitovanih pacijenata. Terapija izbora su makrolidi, tetraciklini i fluorohinoloni (2,5)

Autor: Miloš Drljača, CSNIRS

 

Literatura

1. Altekruse SF, Stern Nj, Fields PI, et al. Campylobacter jejuni—An Emerging Foodborne Pathogen. Emerging Infectious Diseases. 1999;5(1):28-35. doi:10.3201/eid0501.990104.


2. Fischer GH, Hashmi MF, Paterek E. Campylobacter Infection.In: eStatPearls. Treasure Island ; 2024 Jan. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537033/


3.  Frirdich E, Biboy J, Huynh S, Parker CT, Vollmer W, Gaynor EC. Morphology heterogeneity within a Campylobacter jejuni helical population: the use of calcofluor white to generate rod-shaped C. jejuni 81-176 clones and the genetic determinants responsible for differences in morphology within 11168 strains. Molecular microbiology. e2017;104(6):948–71.


4. ‌https://www.cdc.gov/campylobacter/index.html (pristupljeno: 1.3.2024)


5. https://www.cdc.gov/campylobacter/faq.html (pristupljeno: 1.3.2024)


6. Facciolà A, Riso R, Avventuroso E, Visalli G, Delia SA, Laganà P. Campylobacter: from microbiology to prevention. J Prev Med Hyg. 2017 Jun;58(2):E79-E92