Вируси су убиквитарни – могу се наћи у свим срединама на Земљи. Вируси који су пронађени у морима играју важне улоге у планетарном екосистему, нарочито ако се зна да су ту највећи резервоар генетског диверзитета – до сада је у светским океанима откривено око 200 000 врста вируса. Иако је већина ових микроорганизама из морске воде безопасна по људе, инфекције у океанима су значајан извор болести у широкој лепези организама, од рачића до китова.
Иако се бројни вируси могу наћи у наизглед кристално чистим дубинама, важно је поменути утицај морских вода загађених фекалним материјама. У узорцима ове воде пронађени су различити вируси изазивачи хуманих болести: ентеровируси, хепатитис А вирус, Norwalk вируси, реовируси, аденовируси итд. Ови патогени могу довести до великог броја обољења – од асимптоматских инфекција, преко гастроинтестиналних, респираторних, кожних, очних и других болести. Калицивируси које у воду излучују сисари као што су китови могу изазвати и хумана обољења. Шкољке акумулирају микроорганизме у свом ткиву, те њихова употреба од стране људи може довести до појаве вирусне болести. инфлуенца А и парапокс вируси се такође могу пренети са морских животиња на људе.
Болести које се могу пренети са животиња на људе називају се зоонозе. Морски сисари су познати резервоари зоонотских микроорганизама. Иако су обољења која они преносе на људе углавном безопасна, постоје и примери по живот опасних вирусних инфекција које могу представљати значајан здравстевени ризик.
Глобално загревање би могло да доведе до отапања површинских слојева пермафроста – земљишта које је замрзнуто током читаве године. Сматра се да ће до 2100. године око две трећине површинских слојева замрзнутог земљишта бити отопљено. Микроорганизми из ових слојева би потом могли доћи и до мора и океана. Последице овакве ‘’транзиције’’ микроорганизама за сада нису познате, с обзиром на то да нисмо сигурни какав профил вируса и бактерија би могао на тај начин да доспе у велике водене површине, а потом можда и до људи.
Климатске промене у смислу глобалног загревања су у фокусу научника више деценија, а промене у клими могу имати кардиналне последице по екосистеме. У микробиологији, једна од најочигледнијих последица јесте промена животног станишта животиња које служе као резервоар болести. Наиме, уколико животиње које преносе патоген мењају место на ком су примарно обитавале, могу се приближити људским насеобинама чиме се повећава шанса да се болест пренесе на људску популацију. Болести које преносе вектори као што су комарци и крпељи су у порасту с обзиром на то да топлије време и неправилности у падавинама значајно проширују географско подручје на којем ове артроподе могу преживети. До 2050. године комарци који преносе болести ће бити у близини 500 милиона људи више него данас. Увођење вируса у станишта на којима нису пре били присутни је чињеница са којом ће многи здравствени системи морати да се активно суочавају. Такође, губитак биодиверзитета и приближавање људских заједница животињским стаништима такође повећавају шансу за прелазак неког новог вирусног патогена са животиња на људе.
Вируси као што су Зика вирус и чикунгуња – које преносе комарци – некада су били непознати у Сједињеним Америчким Државама (САД). Последњих година су локалне инфекције овим вирусима препознате и на тлу САД, у Јужном Тексасу и Флориди. Болест изазвана денге вирусом, иначе најчешће асоцирана са сиромашним регионима у Африци, први пут је 2013. године локално пренета у Њујорку, САД.
Климатске промене испољавају значајан утицај на читав свет, а њихове последице се осећају и у микрокосмосу. Измене климе доводе до појава инфекција на све ширим пространствима и у будућности се могу поставити као значајни јавно-здравствени проблеми.
Аутор: Марко Јанковић
Литература
Немањина 6, Београд, Земун 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Удружење микробиолога Србије. Сва права задржана.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM