+381 11 3160 625 serbiansocietymicrobiology@gmail.com
ЋИР | LAT | ENG |

Vesti

Početna Vesti
Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu klimatskih promena

Plima puna pretnji: Mikroorganizmi u svetu klimatskih promena

Virusi su ubikvitarni – mogu se naći u svim sredinama na Zemlji. Virusi koji su pronađeni u morima igraju važne uloge u planetarnom ekosistemu, naročito ako se zna da su tu najveći rezervoar genetskog diverziteta – do sada je u svetskim okeanima otkriveno oko 200 000 vrsta virusa. Iako je većina ovih mikroorganizama iz morske vode bezopasna po ljude, infekcije u okeanima su značajan izvor bolesti u širokoj lepezi organizama, od račića do kitova.



Iako se brojni virusi mogu naći u naizgled kristalno čistim dubinama, važno je pomenuti uticaj morskih voda zagađenih fekalnim materijama. U uzorcima ove vode pronađeni su različiti virusi izazivači humanih bolesti: enterovirusi, hepatitis A virus, Norwalk virusi, reovirusi, adenovirusi itd. Ovi patogeni mogu dovesti do velikog broja oboljenja – od asimptomatskih infekcija, preko gastrointestinalnih, respiratornih, kožnih, očnih i drugih bolesti. Kalicivirusi koje u vodu izlučuju sisari kao što su kitovi mogu izazvati i humana oboljenja. Školjke akumuliraju mikroorganizme u svom tkivu, te njihova upotreba od strane ljudi može dovesti do pojave virusne bolesti. influenca A i parapoks virusi se takođe mogu preneti sa morskih životinja na ljude.



Bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude nazivaju se zoonoze. Morski sisari su poznati rezervoari zoonotskih mikroorganizama. Iako su oboljenja koja oni prenose na ljude uglavnom bezopasna, postoje i primeri po život opasnih virusnih infekcija koje mogu predstavljati značajan zdravsteveni rizik.



Globalno zagrevanje bi moglo da dovede do otapanja površinskih slojeva permafrosta – zemljišta koje je zamrznuto tokom čitave godine. Smatra se da će do 2100. godine oko dve trećine površinskih slojeva zamrznutog zemljišta biti otopljeno. Mikroorganizmi iz ovih slojeva bi potom mogli doći i do mora i okeana. Posledice ovakve ‘’tranzicije’’ mikroorganizama za sada nisu poznate, s obzirom na to da nismo sigurni kakav profil virusa i bakterija bi mogao na taj način da dospe u velike vodene površine, a potom možda i do ljudi.



Klimatske promene u smislu globalnog zagrevanja su u fokusu naučnika više decenija, a promene u klimi mogu imati kardinalne posledice po ekosisteme. U mikrobiologiji, jedna od najočiglednijih posledica jeste promena životnog staništa životinja koje služe kao rezervoar bolesti. Naime, ukoliko životinje koje prenose patogen menjaju mesto na kom su primarno obitavale, mogu se približiti ljudskim naseobinama čime se povećava šansa da se bolest prenese na ljudsku populaciju. Bolesti koje prenose vektori kao što su komarci i krpelji su u porastu s obzirom na to da toplije vreme i nepravilnosti u padavinama značajno proširuju geografsko područje na kojem ove artropode mogu preživeti. Do 2050. godine komarci koji prenose bolesti će biti u blizini 500 miliona ljudi više nego danas. Uvođenje virusa u staništa na kojima nisu pre bili prisutni je činjenica sa kojom će mnogi zdravstveni sistemi morati da se aktivno suočavaju. Takođe, gubitak biodiverziteta i približavanje ljudskih zajednica životinjskim staništima takođe povećavaju šansu za prelazak nekog novog virusnog patogena sa životinja na ljude.



Virusi kao što su Zika virus i čikungunja – koje prenose komarci – nekada su bili nepoznati u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Poslednjih godina su lokalne infekcije ovim virusima prepoznate i na tlu SAD, u Južnom Teksasu i Floridi. Bolest izazvana denge virusom, inače najčešće asocirana sa siromašnim regionima u Africi, prvi put je 2013. godine lokalno preneta u Njujorku, SAD.



Klimatske promene ispoljavaju značajan uticaj na čitav svet, a njihove posledice se osećaju i u mikrokosmosu. Izmene klime dovode do pojava infekcija na sve širim prostranstvima i u budućnosti se mogu postaviti kao značajni javno-zdravstveni problemi.



 



Autor: Marko Janković



 



Literatura




Kontakt

Nemanjina 6, Beograd, Zemun 11080

serbiansocietymicrobiology@gmail.com

+381 11 3160 625

© Udruženje mikrobiologa Srbije. Sva prava zadržana.
Designed by HTML Codex | Distributed by ThemeWagon | Programming by SM