Вакцинација је другa најзначајнија превентивна мера према инфективним болестима после чисте питке воде. Такође, све је више доказа да поред болести према којој су усмерене штите и од многих других. Најиспитиванији су до сада ефекти BCG и MMR вакцине (1).
BCG вакцина садржи атенуисан сој Mycobacterium bovis, a индукује имунитет према тешким облицима туберкулозе (милијарна, туберкулозни менингитис...) и лепре у хуманој популацији чији су најчешћи изазивачи M. tuberculosis и M. leprae. Показано је да вакцинација овом вакцином у првом месецу живота смањује морталитет деце за 30% (2). Сматра се да је узрок томе имуномодулаторни ефекат ове вакцине. Наиме, код вакцинисаних је запажена појачана метилација хистона у моноцитима, што доводи до значајног повећања синтезе IFN-γ и проинфламаторних цитокина, највише IL-1β, нешто мање TNF-α и IL-6. Ови цитокини делују на NK – ћелије, доводећи до појаве одређеног степена меморије и појачане цитотоксичности; без промена на експримираним површним молекулима и броја ћелија. Експериментално на мишевима је показана већа продукција цитокина након инфекције гљивицама (Candida albicans) и другим бактеријама (Staphylococcus aureus) код вакцинисаних у односу на контролну групу (3,4). Касније је утврђен утицај повећања проинфламаторних, уз смањење антиинфламаторних цитокина на промене у TLR приликом инфекције другим патогенима код новорођенчади (1, 4-6). Поред урођене, BCG вакцина доводи до промена и у стеченој имуности. Након вакцинације уочен је пораст IL-13 продукујућих CD4+ и IFN-γ продукујућих CD8+ лимфоцита (1,5,6). Код вакцинисаних мишева је мање долазило до паразитемије и смртног исхода услед инфекције Plasmodium yoelli, уз повећан титар IgM и IgG2 антитела (1). Такође, доказан је и утицај BCG вакцине на неинфективне болести. Показана је мања учесталост малигног меланома и лимфома код вакцинисаних испитаника (8,9).
Најзначајнији утицај MMR вакцине према другим болестима је индиректан. Она спречава развој пролазне имунодефицијенције која се јавља након прележане инфекције вирусом морбила (1). У епидемиолошким студијама показана је мања смртност одојчади вакцинисаних овом вакцином у односу на невакцинисане, као и мањи степен хоспитализације од свих заразних болести особа које су биле вакцинисане у периоду од 6. месеца до 1. године живота у односу на оне вакцинисане касније и невакцинисане (9, 10). Имуномодулаторна активност вакцине се манифестује смањењем удела CD4+ и повећањем CD8+ лимфоцита у периферној крви, као и повећане продукције IFN-γ. Сматра се да постоји и утицај на NK – ћелије, али није довољно испитан (11). Morbilli virus показује значајну онколитичку активност према хуманим ћелијама карцинома плућа и колоректалног аденокарцинома. Приликом in vitro инфекције култура ових ћелија види се стварање синцицијума са повећаним бројем апоптоза уз повећану експресију егзекуторске каспазе 3. На основу тога, покушава се развој атемуисане МV вакцине у циљу виротерапије тумора (12).
Са сигурношћу можемо рећи да су вакцине епохално откриће у медицини, заслужнe за значајно смањење морталитета првенствено деце али и осталих узрасних група. Ипак, можемо закључити да оне имају и бројне друге повољне ефекте који треба да буду усавршени.
Будите одговорни и према себи и према друштву, вакцинишите се!
Аутор: Ања Станојловић, ЦСНИРС
Литература:
Немањина 6, Београд, Земун 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Удружење микробиолога Србије. Сва права задржана.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM