Vakcinacija je druga najznačajnija preventivna mera prema infektivnim bolestima posle čiste pitke vode. Takođe, sve je više dokaza da pored bolesti prema kojoj su usmerene štite i od mnogih drugih. Najispitivaniji su do sada efekti BCG i MMR vakcine (1).
BCG vakcina sadrži atenuisan soj Mycobacterium bovis, a indukuje imunitet prema teškim oblicima tuberkuloze (milijarna, tuberkulozni meningitis...) i lepre u humanoj populaciji čiji su najčešći izazivači M. tuberculosis i M. leprae. Pokazano je da vakcinacija ovom vakcinom u prvom mesecu života smanjuje mortalitet dece za 30% (2). Smatra se da je uzrok tome imunomodulatorni efekat ove vakcine. Naime, kod vakcinisanih je zapažena pojačana metilacija histona u monocitima, što dovodi do značajnog povećanja sinteze IFN-γ i proinflamatornih citokina, najviše IL-1β, nešto manje TNF-α i IL-6. Ovi citokini deluju na NK – ćelije, dovodeći do pojave određenog stepena memorije i pojačane citotoksičnosti; bez promena na eksprimiranim površnim molekulima i broja ćelija. Eksperimentalno na miševima je pokazana veća produkcija citokina nakon infekcije gljivicama (Candida albicans) i drugim bakterijama (Staphylococcus aureus) kod vakcinisanih u odnosu na kontrolnu grupu (3,4). Kasnije je utvrđen uticaj povećanja proinflamatornih, uz smanjenje antiinflamatornih citokina na promene u TLR prilikom infekcije drugim patogenima kod novorođenčadi (1, 4-6). Pored urođene, BCG vakcina dovodi do promena i u stečenoj imunosti. Nakon vakcinacije uočen je porast IL-13 produkujućih CD4+ i IFN-γ produkujućih CD8+ limfocita (1,5,6). Kod vakcinisanih miševa je manje dolazilo do parazitemije i smrtnog ishoda usled infekcije Plasmodium yoelli, uz povećan titar IgM i IgG2 antitela (1). Takođe, dokazan je i uticaj BCG vakcine na neinfektivne bolesti. Pokazana je manja učestalost malignog melanoma i limfoma kod vakcinisanih ispitanika (8,9).
Najznačajniji uticaj MMR vakcine prema drugim bolestima je indirektan. Ona sprečava razvoj prolazne imunodeficijencije koja se javlja nakon preležane infekcije virusom morbila (1). U epidemiološkim studijama pokazana je manja smrtnost odojčadi vakcinisanih ovom vakcinom u odnosu na nevakcinisane, kao i manji stepen hospitalizacije od svih zaraznih bolesti osoba koje su bile vakcinisane u periodu od 6. meseca do 1. godine života u odnosu na one vakcinisane kasnije i nevakcinisane (9, 10). Imunomodulatorna aktivnost vakcine se manifestuje smanjenjem udela CD4+ i povećanjem CD8+ limfocita u perifernoj krvi, kao i povećane produkcije IFN-γ. Smatra se da postoji i uticaj na NK – ćelije, ali nije dovoljno ispitan (11). Morbilli virus pokazuje značajnu onkolitičku aktivnost prema humanim ćelijama karcinoma pluća i kolorektalnog adenokarcinoma. Prilikom in vitro infekcije kultura ovih ćelija vidi se stvaranje sincicijuma sa povećanim brojem apoptoza uz povećanu ekspresiju egzekutorske kaspaze 3. Na osnovu toga, pokušava se razvoj atemuisane MV vakcine u cilju viroterapije tumora (12).
Sa sigurnošću možemo reći da su vakcine epohalno otkriće u medicini, zaslužne za značajno smanjenje mortaliteta prvenstveno dece ali i ostalih uzrasnih grupa. Ipak, možemo zaključiti da one imaju i brojne druge povoljne efekte koji treba da budu usavršeni.
Budite odgovorni i prema sebi i prema društvu, vakcinišite se!
Autor: Anja Stanojlović, CSNIRS
Literatura:
Nemanjina 6, Beograd, Zemun 11080
serbiansocietymicrobiology@gmail.com
+381 11 3160 625
© Udruženje mikrobiologa Srbije. Sva prava zadržana.
Designed by HTML Codex
| Distributed by ThemeWagon | Programming by SM