Први децембар – светски дан борбе против сиде, али и заблуда о њој

Човечанство већ неколико деценија уназад, још од 80-их година прошлог века, без предаха ратује против сиде – синдрома стечене имунодефицијенције (фр. SIDA, Syndrome d';;;Immunodéficience Acquise; енгл. AIDS, Acquired Immunodeficiency Syndrome), као и против многих постојећих заблуда о њој. Први случајеви ове болести описани су 1981. године у САД-у у популацији мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима (енгл. MSM, Men who have sex with men), док је већ 1983, у лабораторији Пастеровог института у Паризу, успешно изолован узрочник – вирус хумане имунодефицијенције (енгл. HIV, Human immunodeficiency virus). ХИВ је сврстан у ретровирусе (лат. Retroviridae), а кључна одлика свих представника ове породице је њихова способност да једноланчани РНК молекул (свој геном), унутар инфициране ћелије преведу у дволанчани ДНК молекул, што је потпуно супротно процесу транскрипције у живој ћелији. Вирусна ДНК се потом уграђује у геном људске ћелије, када постаје тзв. провирус. Гени вируса се могу преписивати истовремено или независно од гена ћелије домаћина, што обезбеђује репликацију вируса у организму. ХИВ поседује две идентичне копије једноланчане РНК упаковане у капсид атипичне симетрије и обавијен је липидним омотачем. Капсид се састоји од протеинских субјединица p24, које представљају важан серолошки дијагностички маркер инфекције. У састав липидног омотача улазе гликопротеински молекули gp120 и gp41, значајни за улазак вируса у циљну ћелију. То чине везивањем за рецептор, у овом случају молекул CD4 који је доминантно експримиран на помоћничким Т лимфоцитима. Резултат инфекције ових ћелија је њихова деплеција, која води у изражену имунодефицијенцију. Инфекција се може пренети сексуалним путем (иако најчешће, није искључиво у MSM популацији), затим путем крви (трансфузијом контаминиране крви и крвних деривата, код интравенских корисника наркотика, код пацијената на хемодијализи, акциденталним убодом контаминираним оштрим предметом код здравствених радника) и вертикалном трансмисијом – са инфициране мајке на дете (преко плаценте, приликом порођаја, па чак и путем млека током лактације). Вирус се НЕ преноси ваздухом, руковањем, грљењем нити пољупцем са инфицираном особом! Инфицирана особа је ХИВ позитивна, али то не значи моментално да она има сиду. Сида представља терминални стадијум хроничне ХИВ инфекције, који се одликује значајном имунодефицијенцијом и последичном склоношћу ка опортунистичким инфекцијама и малигнитетима. Могу проћи и деценије од ризичног контакта, до испољавања симптома болести. ХИВ инфекција и сида су још увек неизлечиве. Међутим, примарни циљ високо активне антиретровирусне терапије (енгл. HAART, Highly Active Antiretroviral Therapy), која подразумева примену комбинације 3 или више антиретровирусних лекова различитих механизама дејства, јесте тај да се виремија сведе на недетектабилан ниво. Тиме се смањује деплеција CD4 Т лимфоцита и самим тим побољшава квалитет живота ХИВ позитивног пацијента, а такође и спречава даља трансмисија инфекције. HAART се користи и у профилакси, како преекспозиционо (енгл. PrEP, Pre-exposure prophylaxis), тако и постекспозиционо (енгл. PEP, Post-exposure prophylaxis). У нашој земљи није регистрован PrEP. И даље, једна од најбољих мера превенције је употреба кондома. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО; енгл. WHO, World Health Organization) и Заједничког програма Уједињених нација за борбу против сиде (енгл. UNAIDS, The Joint United Nations Programme on HIV/AIDS) из 2022. године, чак 39 милиона људи у свету живи са ХИВ-ом, од којих је 1,3 милиона новооболелих, а 630 хиљада је преминуло од последица узнапредовале ХИВ инфекције. 29,8 милиона људи прима антиретровирусну терапију. Стратегија 95-95-95 има за циљ сузбијање епидемије ХИВ инфекције до 2025. године на глобалном нивоу, а подразумева да се 95% људи који живе са ХИВ-ом постави дијагноза, затим да 95% људи са постављеном дијагнозом ХИВ инфекције прима антиретровирусну терапију, као и да се код 95% људи који примају антиретровирусну терапију постигне адекватна недетектабилна виремија. Аутор: Нада Акик