Да ли су чланови микробиоте само укућани или пак кућепазитељи?

Уколико се питате како изгледа људски организам на микроскопском нивоу, довољно је само да замислите једно ужурбано радно јутро у велеграду и тротоаре пуне људи који журе на посао. Управо тако изгледа унутрашњост нашег организма коју чине билиони различитих микроорганизама. Међу њима су не само бактерије, већ и гљиве, паразити и вируси, због чега је раније коришћени термин микрофлора замењен новим - ;микробиота. Код здравих особа ови микроорганизми мирно коегзистирају, а најзаступљенији су у танком и дебелом цреву, мада се могу наћи и у/на осталим деловима тела попут коже, оралних, респираторних и урогениталних слузница (1). Окружење у коме чланови нормалне микробиоте живе назива се микробиом и оно обухвата све чланове микробиоте, њихове геноме, као и услове окружења у коме ови организми егзистирају (1,2). Сматра се да развој микробиоте човека започиње на рођењу, мада је у малом броју студија детектовано присуство микроорганизама in utero у ткивима као што је плацента (3). Током самог чина порођаја долази до дефинитивног првог контакта новорођенчета са микроорганизмима и велики утицај на састав новоформиране микробиоте има начин на који је новорођенче дошло на свет (3,4). Наиме, показано је да постоји сличност од чак 72% у саставу фекалне микробиоте одојчади рођене вагиналним порођајем и фекалне микробиоте њихових мајки, док та сличност пада на 41% код одојчади рођене царским резом (4). Свакако, након рођења долази до рапидне колонизације, као и промена у саставу већ формиране нормалне микробиоте хуманог организма у свакодневним животним навикама и ситуацијама као што су исхрана, разбољевање, употреба антибиотика (3).

Већина ових микроорганизама је заправо корисна, па чак и неопходна за физиолошке функције човековог организма, па тако нпр. цревна микробиота доприноси апсорпцији хранљивих материја које би иначе биле недоступне домаћину, штити домаћина од колонизације патогеним микроорганизмима (компетицијом) и стимулише и модулише имунски одговор (1-3).

Међутим, уколико дође до поремећаја равнотеже нормалне микробиоте, то се може повезати са појавом различитих (најчешће инфламаторних) обољења (1,2,5,6). Бројне студије показале су повезаност између састава тј. поремећаја нормалне микробиоте - ;дисбиозе и болести као што су астма, аутизам, целијакија, дијабетес мелитус тип 2, екцеми, кардиоваскуларне болести, малнутриција, мултипла склероза, гојазност (2). Поремећај микробиоте у виду губитка, али и експанзије одређених врста свакако се најчешће доводи у везу са инфламаторном болешћу црева (енгл. Inflammatory bowel disease, IBD), што се односи на Кронову болест и улцерозни колитис (6). У цревној микробиоти појединаца са активном Кроновом болешћу често је присутан велики број Proteobacteria, долази и до појаве врста из рода Fusobacterium, док је присуство Clostridium spp. значајно смањено (7). Када се у столици особа оболелих од Кронове болести докаже већа заступљеност одређених микроорганизама који подстичу интестиналну инфламацију, то нас наводи на закључак да управо те врсте могу представљати потенцијалну терапијску мету код оваквих пацијената. Интересантан пример терапије засноване на микробиоти јесте трансплантација фекалне микробиоте која је нашла примену у различитим инфективним, неуролошким и гастроинтестиналним стањима и обољењима (6).

Иако исхрана има изразито велики утицај у формирању нормалне микробиоте, само је у малом броју студија доказано њено конкретно дејство на цревну микробиоту у болестима као што је дијабетес мелитус тип 2, где се исхрана богата влакнима показала успешном у контроли нивоа глукозе у крви, као и побољшању метаболичког профила ових пацијената (6).

Ово су само неки од бројних примера утицаја микробиоте на физиолошке функције, као и патолошка стања људског организма, а јединствени састав саме микробиоте може се сматрати личним печатом који дефинише сваког појединца понаособ.

Аутор текста: Мила Шкорић, Медицински подмладак

 ;

ЛИТЕРАТУРА

1. Harvard T.H. Chan – School of public health: The Microbiome | The Nutrition Source | Harvard T.H. Chan School of Public Health (приступљено 19.12.2023. у 18 ч)


2. Medical News Today: Gut microbiota: Definition, importance, and medical uses (medicalnewstoday.com) (приступљено 19.12.2023. у 19 ч)


3. Thursby Е, Juge N. Introduction to the human gut microbiota. Biochem J. 2017; 474(11):1823–36. doi: 10.1042/BCJ20160510


4. Bckhed F, Roswall J, Peng y, Feng Q, Jia H, Kovatcheva-Datchary P. et al. Dynamics and Stabilization of the Human Gut Microbiome during the First Year of Life. Cell Host Microbe. ;;;2015; 17(6):852. doi: 10.1016/j.chom.2015.05.012.


5. Milani C, Duranti S, Bottacini F, Casey E, Turroni F, Mahony J. et al. The First Microbial Colonizers of the Human Gut: Composition, Activities, and Health Implications of the Infant Gut Microbiota. Microbiol Mol Biol Rev. ;;;2017; 81(4):e00036-17. ;;;doi: 10.1128/MMBR.00036-17


6. Durack J, Lynch SV. The gut microbiome: Relationships with disease and opportunities for therapy. J Exp Med. ;;;2019; 216(1): 20–40. doi: 10.1084/jem.20180448


7. Caparró;;;s Е, Wiest R, Scharl M, Rogler G, Gutié;;;rrez Casbas A, Yilmaz B. et al. Dysbiotic microbiota interactions in Crohn’s disease. Gut Microbes. 2021; 13(1): e1949096. doi: 10.1080/19490976.2021.1949096.