Велики магарећи повратак

Звук магарећег кашља је дуг временски период представљао раритет у клиничкој пракси. Са порастом тренда невакцинисања деце, велики кашаљ се поново намеће као тема у стручним круговима. Према „Годишњем извештају о имунизацији'' за 2022. годину, дванаест округа у Републици Србији је пребацило жељени обухват од 95% имунизоване деце, а најмањи проценат постигнуте имунизације је на територији Града Београда, са 85,8% имунизоване деце (1).

Bordetella pertussis, узрочник великог кашља, болести високе контагиозности, је Грам негативни (коко)бацил, аспорогена, непокретна и стриктно аеробна бактерија, уједно и нутритивни пробирач, односно, бактерија за чију су култивацију нужне посебно обогаћене хранљиве подлоге (2). Најважнији фактори вируленције припадају са једне стране адхезинима, а са друге токсинима. Структурама одговорним за везивање за респираторни епител  припадају фимбрије, пертактин и свакако најважнији филаментозни хемаглутинин, који, осим везе са епителним ћелијама респираторног тракта, има способност интеракције и са ћелијама имунског система. Цитотоксични арсенал ове бактерије представљају пертусис токсин, трахеални цитотоксин, дермонекротични токсин, хемолизин и липополисахард (3). Комбинацијом ових, али и бројних других и мање познатих фактора и диригентском палицом BvgAS протеина, B. pertussis се успешно везује за ћелије, испољава локалне и системске ефекте и избегава имунски одговор домаћина, те изазива горепоменуту болест.

Типична клиничка слика великог кашља подразумева три стадијума (4). Први је катарални, са неспецифичним симптомима сличним прехлади, који се наставља другим, пароксизмалним, стадијумом са појачањем претходних симптома уз доминацију интензивног јаког кашља који може довести до зацењивања и гушења, одакле и проистиче назвив магарећи кашаљ. У трећем, реконвалесцентном стадијуму постепено, током више недеља, долази до повлачења симптома и оздрављења. Дуготрајност ове болести је и порекло још једног назива за велики кашаљ, а то је стодневни кашаљ. Значајне компликације су упала плућа, са смртним исходом и неуролошке компликације услед смањеног дотока кисеоника. Да би терапија антибиотицима била успешна, потребно ју је што раније применити, најбоље унутар две недеље од обољења, што повлачи са собом брзу дијагностику великог кашља (2). Најчешће је у употреби еритромицин, са циљем како модулације природног тока болести, тако и смањење инфективности оболелог. Најзначајније и најуспешније оружје у борби против овог обољења је заправо вакцина.

У превенцији великог кашља примењују се две инактивисане вакцине – целоћелијска и ацелуларна вакцина. Целоћелијска вакцина садржи B. pertussis инактивисану формалином, изазива добар имунски одговор, али је примећено да са порастом примљених доза и старошћу, расте учесталост благих локалних нежељених реакција, те се не примењује у имунизацији старијих особа. Ацелуларна вакцина садржи поједине антигене бактеријске ћелије, попут пертусис токсина, пертактина, фимбрија и филаментозног хемаглутинина (5). У нашој земљи, након два месеца од рођења, по Календару о обавезној имунизацији, прима се комбинована петовалентна вакцина, у три дозе са размаком од минимум четири недеље, против дифтерије, тетануса и великог кашља (DTaP), инактивисана полио вакцина (IPV) и Haemophilus influezae тип б (6). Даља динамика ревакцинације је у другој и седмој години живота DTaP вакцином.

Забрињавајући тренд пораста новооболелих од великог кашља осликава чињеница о пријављивању 47 случајева на територији Града Београда, до новембра 2023, уз податак да претходне године није било регистрованих случајева (6). Објашњење за овај пораст инциденције и готово епидемију, лежи управо у ниском обухвату имунизације, а такође и у кратком животном веку имунитета стеченог вакцинацијом, са померањем удесно узрасног профила новооболелих (7). Још увек једини ефикасни метод избегавања тешких форми ове болести и лоших исхода јесте вакцинација.

Аутор: Милош Дрљача, ЦСНИРС

 

Литература:

1. Извештај о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије за 2022. годину – Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“


2. Bordetella pertussis, N.Guiso, Y. Tang, M. Sussman, D. Liu, I. Poxton, J. Schwartzman, Molecular Medical Microbiology, 1507-1527, https://doi.org/10.1016/B978-0-12-397169-2.00085-8.


3. Melvin JA, Scheller EV, Miller JF, Cotter PA. Bordetella pertussis pathogenesis: current and future challenges. Nat Rev Microbiol. 2014 Apr;12(4):274-88. doi: 10.1038/nrmicro3235.


4. https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1259-veliki-kasalj-2023 (Accessed on: 14. 1. 2024)


5. https://www.who.int/teams/health-product-policy-and-standards/standards-and-specifications/vaccine-standardization/pertussis  (Accessed on: 12. 1. 2024)


6. https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/59-2015-05-19-11-01-54/imunizacija/vakcine/789-veliki-kasalj-vakcina  (Accessed on: 12. 1. 2024)


7. https://www.batut.org.rs/index.php?content=2719  (Accessed on: 12. 1. 2024)